EN
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), osnovan pri Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), u vrlo kratkom roku dobio je dve prestižne međunarodne nagrade za istraživačko novinarstvo. Posle “evropskog Pulicera” European Press Prize u aprilu za seriju tekstova o tretmanu korupcije u Srbiji i vezama fudbala, politike i kriminala, CINS je nedavno osvojio priznanje Svetskog projekta pravde (World Justice Project) Entoni Luis (Anthony Lewis) za seriju tekstova o korupciji i vezama kriminala i politike. No, ono “u kratkom…” se odnosi na ritam dobijanja nagrada, a kako se dolazi do tog nivoa, Novi magazin razgovara s prvim čovekom ove mlade redakcije, novinarom i direktorom CINS-a Brankom Čečenom.
[box align=’box-left’ id=’13984′]
*Koliko je vremena i truda bilo potrebno da se dođe do evropskog Pulicera i svetskog Luisa?
Mislim da su svaki dan rada i svaka od hiljada odluka od postanka CINS-a 2007. godine uticali na nastanak organizacije s timom istraživačkih novinara sposobnim za ovakve uspehe i integritetom koji niko sa zdravim razumom ne može da dovede u pitanje. Tek sada, posle šest nagrada za tri meseca, očigledno je da je tu bilo više dobrih nego loših odluka. Istraživački timovi su osetljivi i komplikovani, morate da izgradite sistem profesionalnih standarda i protokola, održavate čeličan etički integritet, trpite harangu ovih vladinih medija koji vas satanizuju, a da sve vreme tim diše kao jedna osoba. Objavili smo dosada više od 150 istraživačkih priča, sa samo dve neuspešne tužbe, jedva vredne pomena, naše provere činjenica su manijačke, kontekst uvek veći od neophodnog i za to su potrebni strahovit rad i velika disciplina u prilično nepovoljnim uslovima rada. Ali, mi radimo posao koji strastveno volimo i verujemo u njega. To stvari čini lakšim.
*Novinari CINS-a su često među dobitnicima ili bar u najužoj konkurenciji i za domaće nagrade, ali prevashodno za priznanje NUNS/Ambasada SAD za istraživačko novinarstvo. Van toga retko. Kako to objašnjavate iako ima mnoštvo drugih nagrada upravo za istraživačko novinarstvo?
Pa dobro, jednu smo skoro i dobili, a i te nagrade su tu odskora, dve-tri godine, pa bih pričekao malo da se razviju pre nego što zaključim bilo šta. Mislim da bi bilo dobro da se sve one malo specijalizuju kako bi svaka podstakla drugu podvrstu ili podgrupu istraživačkog novinarstva i novinara. Tako je u svetu i to bi bilo racionalno.
*U Srbiji je pregršt tema za istraživačko novinarstvo i u svim žanrovima, od vesti do velikih priča. Nasuprot tome, uslovi za rad nisu izdašni; koliko je prepreka za istraživačko novinarstvo, kakve su, koliki su pritisci i odakle stižu?
Uslovi nisu najbolji, definitivno. Neverovatno je šta smo sve mi, ali i KRIK i BIRN, podobijali od priznanja u Evropi i svetu, s obzirom na to da se takmičimo sa organizacijama i medijima koji imaju neuporedivo bolje uslove, ne samo finansijske nego i u pogledu društvenih sloboda i poštovanja, znanja i tradicije istraživačkog novinarstva. Nas ovde svaka opozicija voli dok ne dođe na vlast, a onda nas proglasi za neprijatelje i to je izvor i ohrabrenje za sve pritiske. Ne samo političkih već i poslovnih i kriminalnih krugova koji su s njima čvrsto povezani u koruptivne interesne mreže. Nažalost, i većina medija poslušno, a neki i s velikim entuzijazmom, učestvuju u tome. Oni ostavljaju građane bez ikakve jasne predstave o Srbiji, ali ih zato zatrpavaju grozotama, često potpuno izmišljenim, o ubistvu nesrećne pevačice “Granda”, što je tragičan događaj, ali ne utiče na živote građana.
*Zbog čega sajtovi prednjače u istraživačkom novinarstvu iako u Srbiji još nisu izborili bitku za ravnopravan status s tradicionalnim medijima?
Zato što su tradicionalni mediji pod kontrolom preko tržišta oglašavanja. Svaka nova vlast odmah sugeriše velikim oglašivačima da prebace svoj marketing u agencije bliske njoj. Biznisi su tu da zarađuju novac, a ne da se bore za slobodu tržišta. I poslušaju, svaki put. A zatim, ako neki uticajan medij objavi nešto što vlastima ne odgovara, izgubi ugovore o oglašavanju, kao što se dogodilo Kuriru i Danasu. Naše priče istinski uticajni mediji odbijaju da objave, iako ih nudimo besplatno, jer se plaše. To je jedna od tih strahovito skandaloznih antidemokratskih stvari koje su ovde normalne. A prava bitka za uticaj veb-sajtova počeće kada se procenat građana koji se informišu preko interneta, sada zanemarljiv, poveća jer je to nezaustavljiv trend. Vlast će hteti kontrolu, već snažno rade na tome, ali je taj svet imanentno slobodan i pružiće snažan otpor, bar u sajber-prostoru. Videćemo šta će se tu događati.
*U vašem timu su uglavnom mladi ljudi. Kako ih regrutujete i zadržavate u ovom komplikovanom novinarskom radu koji zahteva mnogo znanja, ovladavanje modernim tehnikama novinarskog istraživačkog postupka i nemalo lične hrabrosti?
Uglavnom ih stvaramo “od nule”. Uzmemo ih sa fakulteta ili na samom početku karijere i učimo ih, zatim rade s nama i nakon godinu ili dve su spremni da rade u timu. To je težak i frustrirajući proces, ali takav je i naš posao. Ne biramo ih po znanju već po brzini kojom uče, ali i ličnim osobinama kojima niko ne može da ih nauči: strasti, upornosti, odgovornosti, načinu na koji se uklapaju u tim… U tom postupku oni prirodno “pokupe” i tu opsesivnu potrebu naših novinarki i novinara za učenjem novih tehnika i veština istraživačkog novinarstva, koje se neprestano razvija i menja. Ko ne prati te promene i ne uči brzo će ostati bez načina da istražuje. Ali, to je i uzbudljivo i lepo, to vas održava delom svetske porodice istraživačkih novinara.
A što se hrabrosti tiče, mnogo radimo na svojoj bezbednosti, elektronskoj i fizičkoj, kako bi nam hrabrost bila što manje potrebna. A kada jeste, svako od nas bira dokle će ići i niko nema pravo da tera bilo koga u opasnost. Mrtvi novinari ništa ne objavljuju, pa činimo sve što je do nas da umanjimo verovatnoću ozbiljne opasnosti. Ipak, mi smo tim i svaka priča će biti objavljena, šta god da se dogodi, i to treba da znaju i siledžije koje su pratile i zastrašivale naše novinarke prošle godine.
*CINS je osnovan kao NUNS-ov centar, u međuvremenu je postao samostalan. Koliko je važna ta podrška jednog profesionalnog udruženja?
Mnogo. Mi smo konkretan primer onoga za šta se NUNS zalaže – visokih standarda u novinarstvu. Zahvalni smo NUNS-u za pomoć i podršku u razvoju, a mislim i da smo vrlo bogato uzvratili uslugu uspesima i najpoštenijim mogućim, vrhunskim novinarstvom. Predajemo to znanje na treninzima svakome ko ga želi i tako nastojimo da pomognemo i novinarstvu u Srbiji uopšte.
