Zašto je većina novinara prestala da traga za istinom, otkriva ono što sve vlasti na svetu žele da sakriju, istražuje, prosto da pita u interesu javnosti, uporno dok ne dobije odgovor.
Većina medija pomirila se sa tim da je glavni proizvođač i distributer vesti vlast, pa više i ne školuju i zapošljavaju novinare profesionalce već tragaju za onima koji imaju dobru prođu kod ljudi na vlasti. U ovom trenutku se to više isplati nego bavljenje novinarskom profesijom.
Izveštavanje o zaoštravanju odnosa sa Makedonijom to samo još jednom potvrđuje. Pošto su predsednik države, premijerka i potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova izjavljivali kako znaju šta nam to sprema vlast u Skoplju, “kako imaju dovoljno dokaza o veoma ofanzivnom delovanju protiv organa i institucija Srbije”… većina medija je požurila da podiđe vlastima i samo što nisu objavili rat Makedoniji.
Da bi izbegli pitanja ono malo profesionalnih novinara, odlučili su se da o celom slučaju izdaju saopštenje i to samo preko Tanjuga, a da predsednik u Dnevniku RTS-a objasni o čemu je problem. Meni tek posle tih objašnjenja nije bilo jasno zašto smo mi na nekoliko dana zakatančili zgradu ambasade u Skoplju.
Bez namere da učim poslu novinare javnog servisa, kao građanin koji plaća pretplatu očekujem da budem informisan, bar o ovako krupnim potezima vlasti. Kad predsednik države kaže: “Biće verovatno nekih promena i u našem osoblju, da se zaštiti prijateljstvo Srba i Albanaca”, očekujem da novinar u moje ime pita: kakve promene i kakve one imaju veze sa zaštitom prijateljstva?
Očekujem i da novinar pita šta se to promenilo u odnosima dve države, kad predsednik kaže: “Srbija želi dobre odnose sa Makedonijom, ali da mora i da se pripremi i prilagodi novim okolnostima”. Predsednik kaže i da tu ima mešanja drugih stranih sila, ali da nije pomislio na Rusiju. Novinar koji se ne plaši i koji drži do profesije bi pitao: „Gospodine predsedniče, na koju stranu silu ste pomislili, dugujete taj odgovor građanima?“.
Naša profesija se urušava i urušavaće se i nadalje dok se mediji ne otrgnu zagrljaja vlasti, ma ko je činio, dok urednici ne budu od novinara tražili da postavljaju profesionalna pitanja, da ne podilaze političarima i dok novinari ne smognu snage i hrabrosti i pitaju i najosionije političare sve što javnost zanima.
Ima mali broj medija i novinara koji pitaju i kritikuju vlast, ali to je suviše malo da bi naša profesija povratila ugled i poštovanje. Trajaće ovo samouništavanje novinarske profesije još dugo.
Ako mi ne verujete, posmatrajte ponašanje medija u narednom periodu. Koliko već narednih dana vlast će isporučiti medijima novu bombastičnu vest i niko neće spominjati Makedoniju. Jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče stavio tačku na ovu priču: “Premijerka Srbije Ana Brnabić uputiće premijeru Makedonije Zoranu Zaevu poziv da vlade dveju zemalja do kraja godine održe zajedničku sednicu u Beogradu”.
