ENDa stvari budu jednostavnije, on je već na prvom saslušanju priznao da je potpisao naredbu broj 37, kao i to da je nije primenio „smatrajući je nesvrsishodnom“. Kao dobar i pouzdan Prezidentov vojnik, našavši se na muci, odmah je junački samopregorno preuzeo svu odgovornost na sebe, pokazavši da nije slučajno tu gde jeste i da je njegov gospodar imao dobro oko kad ga je postavio na to mesto. Za razliku od svog šefa, Topalović nije napravio takvu nesmotrenost i ništa nije priznao. Ali jeste potpisao, i to jednu drugu naredbu – meru Savezne vlade broj 48.
U toj naredbi, pod prvom podtačkom, izričito stoji da se u ratnim okolnostima mora izvršiti evakuacija ljudstva i tehnike na sigurno: „Izvršiti dislokaciju Stacionara i UKP predajnika sa nastalom kriznom i vanrednom situacijom“. Stacionar je upravo zgrada Televizije u Aberdarevoj, čiji je središnji deo, takozvana „Kula“, srušen pri bombardovanju 23. aprila. Sadržaj ove naredbe istovetan je, u biti, sadržaju Milanovićeve naredbe br. 37 i zamenjuje je u celosti. Zbog odbijanja da izvrši naredbu i kasnije pogibije šesanestoro ljudi Milanović je dobio deset godina zatvora. Istovetan delikt, vidimo, napravio je i tehnički direktor Milan Topalović, te bi, po prostoj logici stvari, i on morao da snosi iste zakonske posledice kao i prvooptuženi Milanović.
Po jednoj drugoj naredbi od dvanaest koliko ih je Topalović ukupno potpisao, u njegovom zaduženju bile su i druge, ništa manje važne stvari: „Proveriti funkcionalnost programskih, sporazumnih i drugih veza između RTS i Saveznog ministarstva odbrane – sektora za civilnu zaštitu.“
Iza svake naredbe koju je potpisao Topalović, ali doslovno iza svake, stoji da „treba ostvarivati saradnju sa ministrom informisanja Republike Srbije“, u smislu izveštavanja da li su i u kojoj meri naredbe izvršene, ima li u njihovom sprovođenju nekakvih poteškoća i slično. Ministar informisanja u to vreme bio je Aleksandar Vučić. Pomenuti ministar bio je, istovremeno, i član Upravnog odbora RTS-a, koji je po zakonu morao razmatrati, i zacelo je razmatrao, Naređenje o preduzimanju mera pripravnosti prvog, drugog i trećeg stepena od 25. marta 1999, koje je opet potpisao predsednik Savezne Vlade Momir Bulatović. Tim dokumentom (čija je kopija uvrštena u sudske spise), savezni premijer naložio je „stratešku dislokaciju“ velikih sistema od značaja za odbranu zemlje i ujedno ostavio pismeni trag o liniji odgovornosti što je vodila od generalnog direktora RTS Milanovića, preko ministra informisanja Vučića do njega samog, saveznog premijera Bulatovića. Ta vertikala odgovornosti obuhvatala je, međutim, i homo duplexa Topalovića, jer je i on – videli smo – bio zadužen za nadzor izvršenja svog dela naredbi, uključujući evakuaciju tzv. Stacionara: ukoliko je već direktor Milanović odbio da izvrši naredbu o evakuaciji Televizije, njegov pomoćnik Topalović bio je dužan da ga na to upozori i nekako nagovori da naredbu izvrši, a ako ni to nije bilo mogućno, onda makar da izvesti Savezno ministarstvo odbrane i ministra informisanja Vučića koji su, kao nadležni, bili dužni da preduzmu dalje korake.
Naravno da je Topalović bio upoznat sa sadržinom naredbe br. 37 (kao i svoje naredbe br. 48) o dislokaciji Stacionara, da bi sa proglašenjem ratnog stanja već uveliko otpočele pripreme za evakuaciju. Pogledajmo šta o tome kaže pouzdani svedok, pomoćnik generalnog direktora za pripreme odbrane Slobodan Perišić: „Dr Topalović pripremio je sve neophodne elemente za studio iz kojeg bi se emitovao Informativni program. Nešto kasnije, u sledećim danima, sa lokacije Krnjača prebačena je mobilna satelitska stanica na lokaciju Košutnjak… Pored ovih izvršenih priprema, bilo nam je potrebno još nešto dodatne opreme sa lokacije u Aberdarevoj, što bi sve moglo da stane u dva-tri kombija i da se prebaci na Košutnjak, pa bi time kompletni tekući kapaciteti za proizvodnju programa bili zaokruženi“. Iz toga nedvosmisleno sledi da je dr Topalović zapravo već otpočeo pripremne radnje za izvršenje naredbe 37, što se nije moglo obaviti bez potpisa direktora Milanovića (izmeštanje mobilne satelitske stanice nije isto što i pomeranje antene, za to je svakako bio neophodan Milanovićev potpis), a to dalje znači da je Milanović, po nečijem nalogu odozgo, u jednom trenutku odlučio da obustavi primenu mera Savezne vlade i ljude ostavi u zgradi.
Nastavlja se
