ENNe ulazeći u pravnu zasnovanost odluke Ustavnog suda, upozoravamo nadležne da bi odluka USS mogala biti konačni argument u presudi protiv NUNS-a u sudskom sporu koji protiv njega vodi Udruženje novinara Srbije radi iseljenja sa drugog sprata zgrade Doma novinara. Time bi bila prekršena prava 2 500 novinara koji su naši članovi, što predstavlja i svojevrsno kršenje medijskih prava i sloboda, jer je Dom novinara 1934.godine sagradilo i na korišćenje svim novinarima zaveštalo Jugoslovensko novinarsko udruženje.
Naglašavamo da je pitanje prava raspolaganja i korišćenja zgrade Doma novinara istovremeno i pitanje efikasnosti i opstanka našeg udruženja i da je NUNS, u pogledu rešavanja ovog problema, iscrpeo sve sudske i državno-upravne mogućnosti, ali da do sada nije uspeo da spreči ni da se, nelegalnim upisom u aprilu 2003.godine, UNS proglasi vlasnikom zgrade čija je, inače, tržišna vrednost oko 5 milona evra.
U obrazloženju USS, kako su preneli mediji, navodi se da je pomenuta odluka doneta „zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za odlučivanje“. Princip nenedlažnosti u ovom problemu, do sada su kao način prebacivanja odgovornosti, primenili i predstavnici svih državnih organa kojima se NUNS obratio, od ministartsva za kulturu i medije do ministarstva pravde, finansija… Nadamo se da će ovaj apel, kao i pismo koje je NUNS uputio premijeru Vojislavu Koštunici, konačno prekinuti začarani krug u kojem se našlo naše udruženje čiji je rad doprineo mnogim značajnim društvenim promenama.
Beograd, 21.02.06.
Izvršni odbor NUNS-a
Činjenice o Domu novinara Srbije
Istorijat
“Dom novinara Srbije” u ulici Resavskoj br. 28 izgradilo je, u periodu od 1934. do 1935. godine, Jugoslovensko novinarsko udruženje – sekcija Beograd. Prilikom polaganja kamena temeljca i njegovog osvećenja 15.jula 1934.godine u temelje zgade uzidana je povelja sledeće sadržine: „Za vreme vladavine Njegovog Veličanstva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, Jugoslovensko novinarsko udruženje – sekcija Beograd polaže danas, 15. jula hiljadudevetstotridesetčetvrte godine, kamen temeljac Doma beogradskih novinara. Ovaj Dom se podiže pomoću Beogradske opštine i prilozima novinarskih prijatelja, a uz pomen onih novinara koji nisu dočekali ostvarenje svojih staleških ideala. Neka on budućim novinarskim generacijama bude škola u kojoj će učiti kako se služi istini, pravdi, narodu i državi“
-Tokom rata zgradu »Doma novinara Srbije« uzurpirali su nemački okupatori, koristeći je uglavnom u vojne svrhe obaveštajnog i propagandnog karaktera. Posle II svetskog rata, nova, komunistička vlast nacionalizovala je Dom novinara Srbije i dala ga na korišćenje državnoj agenicji Tanjug, koja je u toj zgradi bila sve do 1976. godine.
-Krajem 1976. (29. decembra) Skupština SR Srbije donela je Zakon o vraćanju Udruženju novinara Socijalističke Republike Srbije prava u pogledu korišćenja i raspolaganja nepokretnostima kao društvenim sredstvima.
-Početkom devedesetih, udruženje koje je dobilo na korišćenje i raspolaganje Dom novinara raspalo se na Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije tako što je oko 200 novinara revoltirano nepoštovanjem novinarskog kodeksa i neprofesionalnim ponašanjem uprave Udruženja novinara Srbije, nakon neuspelih pokušaja da iniciraju novu Skupštinu UNS-a, početkom devedesetih istupilo iz UNS-a i osnovalo NUNS 26. marta 1994. NUNS je nastojao da profesionalni principi budu iznad ideoloških, a da novinarsko udruženje ne bude puka transmisija aktuelnog režima već brana svakom nasrtaju vlasti na kodeks i dostojanstvo profesije. NUNS danas broji više od 2300 aktivnih članova među kojima se nalaze i gotovo sva značajnija novinarska imena.
-Na osnovu Zakona o kulturnim dobrima Vlada Republike Srbije donela je 17. oktobra 1997. godine Odluku o utvrđivanju Doma novinara Srbije u Beogradu za spomenik kulture (Odluka objavljena u Sl.glasniku Republike Srbije broj 51/97). Tom odlukom utvrđene su mere zaštite ovog spomenika kulture, kako same zgrade, tako i okoline. I u ovoj Odluci, u članu 2, stav 1. i u članu 3 stoji da je Dom u društvenoj svojini, na katastarskoj parceli broj 5116, K. O. Vračar. Tokom proteklih godina UNS je loše je gazdovao zgradom »Doma novinara«. Ne samo da je ovo zdanje zapušteno i izloženo propadanju, već su prostorije iznajmljivane za namenu koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa novinarskom profesijom.
-Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije (Zakon sa izmenama objavljen u Sl. Glasniku Republike Srbije 53/95, 3/96, 54/96, 32/97) sve što je do tada bilo društvena svojina automatski je postalo državna svojina, samim tim i “Dom novinara” koji je republičkim zakonom iz 1976. godine dodeljen na upravljanje i korišćenje „kao društvenim sredstvima“ tada jedino postojećem Udruženju novinara Socijalističke Republike Srbije.
-Dok je UNS koristio zgradu “Doma novinara”, NUNS je bio smešten u iznajmljenim prostorijama po veličini namenjenih butiku u zgradi na Trgu Republike br.5. U vreme burnih oktobarskih zbivanja 2000-te predstavnici NUNS-a, predvođeni predsednicom Gordanom Sušom i članovima Izvršnog odbora, ušli su u napuštenu zgradu Doma novinara Srbije u kojoj je ostao samo domar. Međutim, pošto se rukovodstvo NUNS-a nije slagalo sa praksom tzv. kriznih štabova nastojalo je da se NUNS “vrati” u “Dom novinara” na legalan način. Najpre je 9.oktobra održan otvoreni sastanak sa velikom grupom novinara – članova UNS-a na kojem je naglašeno da iz Doma novinara Srbije niko neće biti izbacivan, nego će taj prostor biti na ravnopravnom raspolaganju svim novinarima i novinarskim udruženjima u Srbiji, onako kako je zapisano u uzidanoj Povelji.
-Upravni odbor UNS 12.oktobra 2000.godine doneo je odluku da našoj organizaciji ustupi drugi sprat zgrade, da bi 13. oktobra 2000. tadašnji sekretar UNS-a Dušan Pavlović i formalno, u pisanoj formi, potvrdio ovu odluku. Odmah su otpočele pripreme za nastavak radova na renoviranju čitavog II sprata, koje je nasilno prekinuto 13. novembra 2000.godine, kada su »momci u crnim jaknama«, angažovani od Uprave UNS-a, izbacili na ulicu, članove Izvršnog odbora, generalnog sekretara Dragutina Rokvića i radnike koji su uredjivali prostorije. Rukovodstvo UNS-a je i na taj način pokušalo da ospori odluku svog UO, ali je Treći opštinski sud u Beogradu, u aprilu 2001.godine, doneo presudu, najpre kao privremenu, a potom i kao trajnu meru kojom se NUNS-u dodeljuje na korišćenje II sprat Doma novinara u Resavskoj 28. Posle devet neuspelih izvršenja privremene sudske mere u prisustvu sudskih organa i godinu dana čekanja na izvršenje pravde, NUNS se konačno uselio u prostorije na II spratu 27. novembra 2001. UNS se žalio na presudu, proces je završen u korist NUNS-a, ali je UNS u međuvremenu tužio NUNS radi iseljenja. Proces još traje i iseljenje i dalje preti.
-U međuvremenu, tadašnje rukovodstvo NUNS-a obratilo se predstavnicima nadležnih državnih organa sa inicijativom da se izmenama Zakona iz 1976.godine ispravi nepravda i sprovede u delo volja kolega koji su pre sedamdeset godina gradili ovo zdanje.
-Ministarstvo pravde Republike Srbije donelo je 26.marta 2001. Zaključak da pravo korišćenja i upravljanja Domom novinara Srbije imaju svi novinari koji su do sada upisani u registar Udruženja novinara do konačnog rešenja svojinskog statusa. Ovim Zaključkom definisan je predlog Ministarstva Vladi Republike Srbije da hitno pokrene zakonodavnu inicijativu u cilju donošenja Zakona kojim bi se ukinuo Zakon iz 1976. godine.
-30.marta 2001.godine, Vlada Republike Srbije donela je Zaključak u kojem se kaže da je potrebno hitno pokrenuti zakonodavnu inicijativu kojim bi se izmenio Zakon o vraćanju Udruženja novinara Srbije prava u pogledu korišćenja i raspolaganja nepokretnostima kao društvenim sredstvima iz 1976. U Zaključku se dodaje da će se o izvršenju ovog zaključka starati Ministarstvo pravde i lokalne samouprave. O pripremama za izmenu Zakona iz 1976.godine NUNS je informisan 5.septembra 2002.godine. Nakon toga NUNS nije dobio ni jednu informaciju o daljem toku tih priprema. Sve do tragične pogibije premijera Zorana Djindjića, 12. marta 2003, ovaj Zaključak Vlade nije realizovan, kao ni kasnije, u vreme premijera Zorana Živkovića.
-Početkom 2005.godine, rukovodstvo NUNS-a upoznalo je ministra pravde Zorana Stojkovića sa celokupnom dokumentacijom navedenom u ovom tekstu, a u februaru je ministru kulture Draganu Kojadinoviću predat Zahtev NUNS-a nadležnim organima da predzumu mere ukidanja ili izmene Zakona iz 1976.godine. Ministarstvo kulture je, prema informacijama iz kabineta ministra Kojadinovića, 11. februara 2005.godine uputilo inicijativu Ministarstvu pravde da preduzeme mere za sprovođenje zaključka Vlade Srbije od 30.marta 2001.godine.
-Na zahtev NUNS-a upućen Ministarstvu pravde da nas obavesti koje će mere preduzeti u pogledu inicijative Ministarstva kulture, dobili smo samo usmene preporuke da se obratimo Ustavnom sudu Srbije radi ocene ustavnosti Zakona iz 1976.godine, a službenog odgovora još nema.
-U međuvremenu, nakon (slučajnog) uvida u Izvod iz zemljišnih knjiga Katastarske opštine Vračar u kojima je UNS 18.aprila 2003.godine upisan kao vlasnik zgrade, NUNS je podneo i Tužbu III Opštinskom sudu radi brisanja uknjižbe prava svojine i o tome obavestio Javno pravobranilaštvo i Javno tužilaštvo Republike Srbije. S obzirom da se radi o državnoj svojini, o tome smo informisali i Direkciju za imovinu republike Srbije i u direktnim kontaktima sa direktorom Milanom Tomićem pokušali da obezbedimo mešanje u proces, ali Direkcija, pored jasnog stava da se radi o nezakonitom postupku nije učinila ništa po tom pitanju.
– NUNS je inače postupio prema preporukama da se obrati USS i 11.aprila 2005.godine uputio Predlog ovom Sudu radi ocenjivanja ustavnosti Zakona iz 1976.godine. USS je na sednici održanoj 2.juna 2005.godine pokrenuo postupak ocene ustavnosti i 13.juna 2005.godine Predlog NUNS-a dostavio Skupštini Srbije na davanje odgovora (rok za odgovor je 30 dana). NUNS je nakon toga ostvario kontakt sa većinom parlamentarnih stranaka koje učestvuju u radu Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, ali i pored njihove spremnosti da podrže izmene Zakona iz 1976.godine, do zakazivanja ove sednice nije došlo.
– Ustavni sud Srbije, 16.februara 2006.godine odbacio je predlog Nezavisnog udruženja novinara Srbije za ocenu ustavnosti Zakona iz 1976. zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za odlučivanje.
Generalni Sekretar NUNS-a
Svetlana Preradović
Napomena: Ovaj tekst nastao je zahvaljujući trudu predstavnika nekoliko poslednjih rukovodstava NUNS-a, a posebno nekadašnjem članu IO Filipu Mladenoviću.
