Pošao sam na vreme na dodelu novinarske nagrade za etiku i hrabrost, koju su ove godine ravnopravno zaslužili Centar za istraživačko novinarstvo i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije. Onda se već kod “Kluza” pokvarila “petica” (neki “stručnjak” u vozilu, dok smo čekali da prođe zastoj, pričao je da su letos GSB majstori sa donjeg trapa svih starih tramvaja poskidali zaštitne limove i da sad, sa prvom kišom, dolazi do kratkih spojeva), ali sam u stvari zakasnio jer sam umesto u Media centar na Terazijama otišao u prostorije Nezavisnog udruženja novinara Srbije u Resavskoj.
U povratku, pošto više od četrdeset minuta nije bilo tramvaja, otišao sam u poštu kod “Metropola” da platim struju, da bi baš ispred mene “pao sistem” za plaćanje karticama. Posle pola sata čekanja otpešačio sam do “Đerma” da kupim mesečnu dozu zdravlja (“legla” penzija, pa otišla na lekove i račune), ali mi je jak vetar rasturio kišobran, tako da sam do sledeće tramvajske stanice skroz pokisao. Neka se ne ljute moji drugari iz Cinsa, ali na kraju sam mogao samo da pustim krik: “Doviđenja Beograde, vidimo se na proleće!
