Stagnacija slobode medija u Srbiji

Ta stagnacija se, kako je objasnio konsultant za ekonomska pitanja Ajreksa Goran Cetinić može objasniti sa dve razloga – jedan je prejak uticaj države na medije, koji se sada ne ispoljava na grub način kao nekad, ali je „utisak da se država sporo i nerado povlači iz medija“, a drugi je srozavanje profesionalnih standarda, koji su niži nego u većini susednih zemalja.
Istraživanje indeksa održivosti medija u Srbiji za 2005. godinu, prema Cetinićevim rečima, radilo je deset poznatih medijskih ličnosti u Srbiji, koji su pokrivali razne oblasti, a ocene su donošene konsenzusom. Ocenjivano je u kojoj meri zakonske i društvene mere štite slobodu štampe i postoji li sloboda govora u praksi (zbirna ocena 2,39), profesionalni standardi novinarstva (1,75), pluralizam medijskih izvora (2,8), poslovna sposobnost medija (2,86), kao i to da li su prateće institucije u funkciji profesionalizacije medija (2,79).
Ta stagnacija se, kako je objasnio konsultant za ekonomska pitanja Ajreksa Goran Cetinić može objasniti sa dve razloga – jedan je prejak uticaj države na medije, koji se sada ne ispoljava na grub način kao nekad, ali je „utisak da se država sporo i nerado povlači iz medija“, a drugi je srozavanje profesionalnih standarda, koji su niži nego u većini susednih zemalja.
Istraživanje indeksa održivosti medija u Srbiji za 2005. godinu, prema Cetinićevim rečima, radilo je deset poznatih medijskih ličnosti u Srbiji, koji su pokrivali razne oblasti, a ocene su donošene konsenzusom. Ocenjivano je u kojoj meri zakonske i društvene mere štite slobodu štampe i postoji li sloboda govora u praksi (zbirna ocena 2,39), profesionalni standardi novinarstva (1,75), pluralizam medijskih izvora (2,8), poslovna sposobnost medija (2,86), kao i to da li su prateće institucije u funkciji profesionalizacije medija (2,79).


 


Cetinić je naveo da su u istraživanju sve zemlje u regionu dobile ocenu između dva i tri, osim Hrvatske, koja se u prošloj godini našla u najvišoj kategoriji, sa ocenom većom od tri. Ocene se, inače, prema kriterijumima Ajreksa, kreću od nula do četiri.
Prema rečima Cetinića, u Srbiji je indikativno da su tokom sve četiri godine istraživanja, ocene kod prva dva indikatora – slobode govora i profesionalnog novinarstva, uvek niže u odnosu na ostale i da bi tu trebalo da se radi na poboljšanju, jer su ocene u tim oblastima neznatno niže nego u prethodnoj godini. U jugoistočnoj Evropi se, po istraživanju Ajreksa, koje, kako je objašnjeno, obuhvata teritorije, a ne države, na prvom mestu nalazi Hrvatska, druga je Makedonija, treća Rumunija, Srbija je četvrta, Crna Gora peta, a slede Kosovo, Bosna i Hercegovina i na poslednjem mestu Albanija.


J. L.


 


 

Tagovi

Povezani tekstovi