[box align=’box-center’ id=’14627′]
Ponavljajući reči Darka Popivode i Igora Kokota, takođe članova obezbeđenja, koji su ranije svedočili pred ovim sudom, Mihajlović je rekao da je Ćuruvija bio korektan poslodavac. Naglasio je da mu je obezbeđivanje redakcije Dnevnog telegrafa bio najbolji posao koji je u životu radio. Kaže da se ne seća da je ikada bilo problema, tako da je pola radnog vremena provodio ispred redakcije igrajući bilijar.
Nikad nisam čuo da su mu pretili
Mihajlović, koji je na suđenju optuženima za ubistvo Ćuruvije govorio kao svedok odbrane, rekao je da nikad nije čuo da neko preti Ćuruviji.
On i ostali članovi obezbeđenja išli su zajednički na tribine na kojima je učestvovao Ćuruvija, ali ne kao njegovo obezbeđenje, već kao zaposleni u DT-u.
<!—->
On je rekao da je u DT Presu, firmi koja je izdavač Dnevnog telegrafa, bio stalno zaposlen od februara 1997. do januara 1999. godine. Prekinuo je da radi taj posao pošto su plate počele da kasne krajem 1998, kada je počeo napad države na Ćuruviju i njegove novine Dnevni telegraf i Evropljanin, koje su na kraju bile prinuđene da prestanu sa izlaženjem.
Mihajlović kaže da je tada počeo da u nekim klubovima paralelno radi drugi posao, ali je imao razumevanja za Ćuruviju zbog kašnjenja zarada. „On je tada imao više problema nego ja.“
Setio se i kako mu je šef obezbeđenje DT-a Darko Popivoda, koji ga je tu doveo da zajedno rade, rekao da treba da olakšaju situaciju Ćuruviji, da smanje troškove za obezbeđenje, pa će ponovo raditi kada prilike budu bolje.
Na kraju su ostala trojica pripadnika obezbeđenja koji su nastavili da rade u novim prostorijama redakcije, koja se preselila u Svetogorsku ulicu, gde je Mihajlović povremeno dolazio prijateljski i da se raspita da li će početi ponovo da radi.
Objašnjavajući položaj prostorije sa obezbeđenjem u zgradi u Svetogorskoj, u kojoj je Ćuruvija živeo, u odnosu na prolaz u kojem je ubijen, Mihajlović je rekao da se sa prozora sobe za obezbeđenje video parking u dvorištu.
„Sam pasaž je dug između pet i deset metara, širok tako da mogu da prođu kola, možda po metar sa obe strane širi od toga“, dodao je na pitanje predsednice sudskog veća Snežane Jovanović.
Mihajlović misli da je za ubistvo Ćuruvije čuo iz medija. Naveo je da posle toga nije dolazio u Svetogorsku i da je došao na sahranu Slavka Ćuruvije.
Veštačenje metka sa 12 godina zakašnjenja
Danas je u ovom procesu svedočio i veštak Dušan Keckarević, pozvan preko Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je rekao da ostaje pri nalazima datim po nalogu istražnog sudije u avgustu 2011. godine.
„Dobili smo četiri zrna da uradimo DNK trgove, na jednom je bilo materijala, ali za N. N. lice, jer nismo imali uporedni uzorak“, objasnio je Keckarević.
Prema njegovim rečima, kada su kasnije, posle obdukcije tela Slavka Ćuruvije, dobili uzorak DNK, zaključili su da se podudaraju.
