PREDRAG BLAGOJEVIĆ: Posle pretnje i presuda kao pretnja

[box align=’box-right’ id=’14769′]

Osnivač i glavni urednik niškog portala Južne vesti Predrag Blagojević često je na meti nezadovoljnika, pretili su mu direktno, na primer, direktor lokalne toplane rečima: „Da ste ovakav tekst napisali u Americi, da li biste živi dočekali jutro?“ Ta je pretnja potom poduprta dodatnim pozivima drugih. No, to je tek početak priče, pošto potom u maratonskom sporu sudovi različitog nivoa – osnovni, viši i Vrhovni kasacioni – nisu na isti način tretirali pretnju, pa su sva trojica optuženih prošla bez kazne. Što je, samo po sebi, opasna pretnja novinarima.

<!—->

PRETNJE: „Pisao sam seriju tekstova o partijskom zapošljavanju u gradskoj toplani i kad pitam direktora: ’Koliko ste ljudi zaposlili’, on mi da jedne podatke, a kad po zakonu o pristupu infromacijama tražimo ugovore na proveru, bude ih duplo više od broja koji mi je on saopštio. Nisam hteo da koristim eufemizme pa da kažem da direktor toplane nije govorio istinu, nego je naslov glasio: ’Direktor toplane je lagao za zaposlenje’. Pozvao sam ga telefonom da nastavimo priču jer je bilo još spornih stvari, on mi je dao neku izjavu i onda na kraju zastao i rekao: ’Ali Blagojeviću, da vas pitam nešto. Vi ste živeli u Americi, je li tako?’ Kažem da jesam. ’Da ste ovakav tekst napisali u Americi, da li biste živi dočekali jutro?’ Iskreno, bio sam zatečen tim pitanjem, pa sam ja njega upitao: ’Je li to pretnja?’, a on je odgovorio: ’Da ti napišeš da ja lažem, a ja da te milujem, to nemoj da očekuješ’, i spustio slušalicu“, priča za Dosije Blagojević.

Najpre, dodaje, nije bio zaista svestan da je pretnja u pitanju, ali osvestio se kada mu je uveče dok je bio na dečijem rođendanu počeo da zvoni telefon: „Zove me prvo neko ko se predstavlja kao Mija Janković i kreće: ’Skrati jezik dok ne bude kasno’. Čujem kako zveckaju viljuške i tanjiri, on zapliće jezikom, shvatam da nije baš potpuno trezan i ja pitam: ’Ne razumem, zbog čega me zovete?’ ’Skrati jezik, ne igraj se vatrom’, nastavlja on. I ja besan kažem da neću da pričam i spustim slušalicu. Taman da se vratim nazad, kad telefon ponovo zvoni. Ja se javim, a čovek s druge strane predstavlja se kao pukovnik Dobrivoje iz Prištine. ’Zašto ste vi, Blagojeviću, pisali ovo?’ Ista priča, čujem zveckaju tanjiri, viljuške, moja procena je da je pijan, ali tek onda shvatim u stvari šta se dešava: ’Ajde dođite da mi to razjasnimo’, kaže. Tad mi je već bilo uključeno snimanje, imam snimljen ceo taj razgovor i shvatim da meni najdirektnije prete tom pričom – ’pazi šta radiš dok ne bude kasno’…“

Blagojević je otišao u policiju i prijavio pretnje i iste večeri suprugu i decu odvezao u selo kod rođaka. Priseća se da mu je ćerka, kad je sa rođendana treći put krenuo napolje da pozove policiju, rekla: „Ali, tata, da isključiš telefon i da ne ideš više nikuda dok je moj rođendan“: „Ja ne znam koliko je ona bila svesna razloga zašto sam ja odlazio, želela je da tata bude tu, ali sin je već shvatao o čemu se radi, već čita, sluša; supruga, otac, ljudi oko nas se plaše, a mi junaci – ne osećamo strah.

[box align=’box-center’ id=’14770′]

U policiji su ga pitali treba li mu zaštita: „Ja im kažem: ’Ljudi, vi ste valjda stručni, mi vas plaćamo da brinete o našoj bezbednosti, nemojte vi mene da pitate da li mi treba obezbeđenje, to vi procenite’. I koliko god misliš da to ne utiče na tebe, imaš problem – nervozan si po ceo dan, ne spavaš noću kako treba, to se prenosi i na porodicu, i na posao i na sve živo.“

<!—->

PRESUDA KAO NJUZ.NET: A onda stigne presuda – Osnovni sud u Nišu oslobađa krivice direktora Toplane uz obrazloženje, a taj deo vredi citirati: „Činjenica da je radnju smestio u stranoj državi, on pokazuje svest da pravni sistem Srbije ne dozvoljava ubistvo“. „Prosto ostaneš bez teksta i ne znaš šta da kažeš – kao da su njuz.net, Dražić i Kesić pisali tamo, ljudi se zabavljali. Nakon toga Viši sud ukine presudu, vrati na novo suđenje, budu osuđeni. Viši sud potvrdi presudu da su to bile ozbiljne pretnje, a onda Vrhovni kasacioni sud zaključi da ta pretnja nije bila ostvariva, pa onda to i nije pretnja. I onda te to ubije, čak zaključe da kad kaže ’skrati jezik da ne bude kasno’, tada on mene upozorava, želi da spreči štetne posledice!

To je uvredljivo, to je neko ko te gazi, ne znam kako bih to opisao i to te ubije u pojam. Ti onda shvatiš da si nemoćan šta god da radiš. Ko će da te zaštiti, šta da činiš?.“

Vrhovni kasacioni sud je oslobodio svu trojicu. Nisu rekli eksplicitno „ubićemo te“, „zaklaćemo te“, pa pošto nije eksplicitno nije ni pretnja: „Sva trojica su sada slobodni građani, niko ne može da kaže da su pretili jer presuda kaže da nisu pretili. I koja se tu onda poruka šalje? Ne samo meni kao novinaru nego i ostalim novinarima i ostalim građanima, da takvi koji kažu ’skrati jezik dok ne bude kasno, ne igraj se vatrom, pazi šta pišeš’, da zapravo oni meni čine uslugu jer sprečavaju da nastupe ozbiljnije posledice po mene!“

Za taj čin usledile su i nagrade u Toplani i – partiji: „Sretao sam nekoliko puta ovog pukovnika Dobrivoja, postavljen je na poziciju nekakvog šefa obezbeđenja toplane ili tako nešto, a u stranci je postavljen za potpredsednika ili predsednika odbora za bezbednost. Srpska napredna stranka umesto da ih osudi javno, da se distancira od njih, da ih na bilo koji način kazni i time pošalju poruku javnosti ’to ni mi ne dozvoljavamo’, ona njih praktično nagrađuje. Unutar javnog preduzeća u kome rade i unutar stranke čiji su funkcioneri oni napreduju.

Pretnja je očito, kaže Blagojević, bila preporuka za napredovanje u karijeri.

[box align=’box-center’ id=’14763′]

Pročitajte i ostale tekstove objavljene u Specijalizovanom Dosijeu br. 41.