ENBEOGRAD – Dok prema tvrdnjama zastupnika beogradskih redakcija prestoničke sudije pokazuju više razumevanja za ovu profesiju, u provinciji novinare deru čak i mimo zakona. Apsolutni rekorder po dosuđenoj odšteti je jagodinski novinar nedeljnog lista Novi put Relja Milanović. Njemu je 15. jula prošle godine tročlano sudsko veće u parničnom postupku pred Okružnim sudom u Jagodini, iako je u krivičnom postupku oslobođen, dosudilo da za naneti duševni bol plati 250.000 dinara. Sa sudskim i ostalim kamatama danas to iznosi 320.000 dinara. Krivim je, u ime naroda, proglašen zbog rečenice da je bivši direktor pivare priveden u akciji „Sablja“ zbog istrage o ubistvu novinara Milana Pantića, koju su neposredno pre njega, kao zvanični podatak SUP-a objavili agencija Tanjug i Večernje novosti.
Iako novinar sa tridesetogodišnjim stažom, Milanović živi kao podstanar od 12.000 plate, pa su mu sudski izvršioci popisali svu imovinu – jednu grejalicu, jedan ventilator, stočić iz sobne garniture i televizor. –Hteo sam da ove pare menjam za zatvor, ali kažu da ne mogu jer sam oslobođen krivice.Na moj zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom postupku, zamenik državnog tužioca Stanko M. Obradović odgovorio je da “navedena sudska presuda nije povredila zakon“Posle svega što mi se se desilo mogu samo tom i penzije, morati da otplaćuje 7-8 godina. Gotovo istovremeno vlasniku Pinka sa nacionalnom televizijskom frekvencijom Željku Mitroviću sud je dosudio da, za uvredu u udarnom terminu svoje televizije i naneti bol
Čedomiru Čupiću, mora da plati 30.000 dinara.Jedna od odredbi zakona koja očigledno ima svrhu da disciplinuje novinare svakako je institut pronošenja vesti. Budući da je prenošenje nečijih reči u opisu posla novinara, pronošenje vesti je u zakonu objašnjeno kao namerno plasiranje vesti da bi se nekom nanela šteta.
– To je isto kao da ja od nekog tražim pare na pozajmicu s namerom da ih nikad ne vratim. A onaj kome sam s namerom hteo da nanesem štetu treba da nađe svedoka koji će da potvrdi da sam uzeo pare samo da ih nikad ne vratim. Eto, to je pronošenje vesti – objašnjava Nino Brajović procese ovog tipa koji se vode protiv novinara, uglavnom zbog kaljanja ugleda državnih službenika.
Ovaj institut zakona je najpogodniji način za kontrolisanje „sedme sile“, slažu se advokati, jer je presuda zbog „nasrtaja perom“ na sudiju, tužioca ili bilo kog državnog službenika istovremeno i upozorenje ostatku esnafa – Oštri olovku na nekom drugom. Jedan od novinara tuženih po ovom osnovu tvrdi da je sedma sila “užasno izložena i bez ikakvog zaklona”, jer određeni novinarski žanrovi, kao što su ispovesti, intervjui i saopštenja, ne podrazumevaju izjavu druge strane.
– To što mene tuže za pronošenje vesti, isto je kao da bih ja tužila sudsku daktilografkinju što je pronela moju presudu pre nego što je moj branilac oborio – objašnjava novinarka koja je odgovarala pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu jer je perom dirnula u njegovu svetost – javnog tužioca.
Posle nedavne objave da iz novog Predloga krivičnog zakona nije izbačena zatvorska kazna za novinare (koja predviđa i tri godine iza rešetaka), mnogi poslenici javne reči će ubiti slobodnu reč i preći na kolosek „birokratskog izveštavanja“. Oni, koji s nepravdom ratuju do kraja, još više će naoštiriti pera – jer svako puca iz onoga što ima.
Tanja Kaluđerović
