Ocenio je da je vlast u društvu napravila “ogroman ambis između nas i između njih”.
“Već smo se i navikli da su ponovo u opticaju reči i otrcane fraze za koje smo iskreno verovali da su zauvek ostale u devedesetim ili na krajnjim marginama javnog govora. ‘Izdajnici’, ‘strani plaćenici’, ‘špijuni’, ‘ustaše’, ‘mudžahedini’, ‘pakleni planovi’, ‘zavereničke misije’, ‘antidržavni elementi’, ‘secesionisti’, ‘neprijatelji srpstva’ – ponovo dominiraju naslovnim stranicama, paralelno sa kultom vrhovnog, svevidećeg poglavara, tragikomičnog junaka našeg vremena, i dehumanizacijom političkih i svih drugih protivnika. Logično i posledično, to prate široke akcije zastrašivanja, uz jasnu poruku – ili ste sa nama u timu i bićete poslušni ili ćemo vam uništiti život”, naveo je Sejdinović.
On je rekao da ova vlast jedino zna da vlada kampanjama straha, da manipuliše njime i ocenio da se “mora priznati da im to ide od ruke”.
“Nikada valjda nije bilo više uplašenih ljudi oko nas, koji su veoma ozbiljno primili poruku da treba ćutati, eventualno se došaptavati po ćoškovima. Ljudski je plašiti se, ali ako ne progutamo naš strah, strah će progutati nas”, poručio je Sejdinović.
Prema njegovim rečima, problem medijskih sloboda u Srbiji mora se posmatrati šire nego što je to uobičajeno.
“Iluzorno je očekivati da u društvu razorenih institucija mogu postojati medijske slobode i značajan nivo medijskog profesionalizma. Iluzorno je očekivati i da se nekakvim promenama zakonskog okvira, pritiskom spolja i iznutra, može ostvariti presudan napredak. Iluzorno je očekivati da će se vlast odreći kontrole medija kao glavnog alata svoje vladavine bez nekog velikog čuda. Moramo biti svesni da medijski problemi sa kojima se suočavamo jesu veoma kompleksni – da su oni politički, ekonomski, kulturološki, tradicijski, antropološki, itd, i da se mogu rešavati jedino kroz široku saradnju različitih društvenih činilaca”, rekao je Sejdinović.
