EN Naime, oni su samo koristeći Internet otkrili identitet više od 2.600 agenata CIA, ukupno 24 tajne lokacije koje Agencija koristi u SAD, više od 50 sigurnih brojeva telefona i podatke o 17 aviona koje je CIA koristila.
Dnevnik je do poverljivih podataka, za koje bi mnoge tajne službe širom sveta platile pozamašne sume novca, došao samo koristeći podatke provajdera koji upravljaju informacijama u javnom sektoru i koje su dostupne svima na globalnoj mreži. Na izričit zahtev iz Lenglija, sedišta CIA, dnevnik nije objavio identitet agenata i ostale prikupljene informacije. Čikaški list je došao do podataka o ukupno 2.563 agenta, od kojih je većina radila pod maskom običnih službenika u raznim fiktivnim kompanijama.
„Maska ili prikrivanje identiteta je jedan od najvažnijih činilaca u radu svakog tajnog agenta. U eri Interneta pripremanje maske je postalo mnogo kompleksniji zadatak“, rekla je Dženifer Dajk, portparol šefa CIA.
Ona je priznala da je prvi čovek CIA Porter Gos bio užasnut ozbiljnim propustima u bezbednosti agenata, zbog čega je naređeno da se modernizuje metod skrivanja njihovog identiteta.
„Stvaranje novog identiteta agenata ranije je funkcionisalo odlično, ali danas su aktivnosti koje su se za to koristile nedovoljne“, priznala je Dženifer Dajk.
Novinari „Čikago tribjuna“ došli su i do listinga telefonskih poziva agenata, do podataka vezanih za transakcije u prodaji nekretnina, podataka sa poreskih prijava… Otkrivene tajne lokacije CIA nalaze se u Virdžiniji, Floridi, Ohaju, Pensilvaniji, Juti, Vašingtonu. Neke obezbeđuju naoružani čuvari, dok se druge vode kao privatni posedi i naizgled nemaju nikakve veze sa špijunskim aktivnostima. Nedaleko od „Farme“, jedne od tajnih baza u državi Vašington, nalazi se aerodrom sa ukupno 17 malih i srednjih letelica koje su agenti CIA koristili za prevoz zatvorenika u treće zemlje gde su mučeni tokom ispitivanja.
Jedan od visokih obaveštajnih zvaničnika, koji je želeo da ostane anoniman, za poslednju blamažu optužio je bivšeg šefa CIA Džordža Teneta.
„Internet era je u CIA stigla tek 2004. godine, posle odlaska Teneta. Ne znam da li je Al Kaida mogla da dođe do ovih informacija, ali siguran sam da su Kinezi, koji vešto koriste podatke sa Interneta, mogli da ih otkriju.“
Stručnjaci ističu da je napad 11. septembra 2001. bio prekretnica u radu Agencije. Za razliku od do tada uobičajenog prikupljanja podataka u ambasadama širom sveta, akcenat u globalnom ratu protiv terorizma stavljen je na rad na terenu i na uspostavljanje bliskog kontakta sa potencijalnim metama. U takvim operacijama maska je ono od čega zavisi život agenata na terenu.
„Nemoguće je da u globalnom ratu protiv terorizma u 21. veku sedite u ambasadi i prikupljate podatke. U diplomatskom predstavništvu sigurno nećete sresti ljude koji su vam potrebni“, kaže Melvin Gudmen, koji je više od dve decenije radio kao analitičar u CIA na problemu bivšeg Sovjetskog Saveza.
„CIA nije dobro rešila problem transformacije diplomatske maske u masku običnog agenta. Danas na ‘Guglu’, samo ako imate ime osobe, možete skoro sve da saznate o njoj“, tvrdi Gudmen.
A. Petrović
