“Toliko je bila zadovoljna njihovim (svojim) radom da je dočekala i poslednji dan i poslednju naknadu na mestu člana Saveta. Tada nije ispoljila ni trunku nezadovoljstva, još manje revolta, koji je, u to vreme, mogla da artikuliše na mnogo načina tokom sednica i mimo sednica Saveta, pa sve do podnošenja ostavke na mesto člana tog tela. Ili to nije učinila da bi danas svaka njena konstatacija neupućenim delovala ozbiljnije, a onim drugim, na žalost, komičnije. Ono što se ne spominje a vidljivo je iz navoda G. Suše je apsolutno i tužno neznanje o radu Regulatornog tela u periodu u kom je bila član Saveta, u vreme kada je, valjda, radila na interakciji građana i medija”, navodi se u saopštenju REM-a.
Kada je reč o interakciji građana i medija, Zakon o javnim medijskim servisima u članu 6. ustanovio je njihovu obavezu da „u svom delovanju javni medijski servis ostvaruje javni interes, uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara javnosti“.
“Da li je neznanje u pitanju ili je reč o buđenju poriva da se uvede medijska cenura, kao u neka „stara, dobra vremena“? Gordana Suša bi morala da napravi razliku između javnih medijskih servisa koji ostvaruju javni interes i komercijalnih pružalaca medijskih usluga koji svoje mesto i postojanje obezbeđuju na tržištu, naravno, poštujući medijsku regulativu. Konstatacija, u tom kontekstu, da se „ova vlast služi da uticaj građana svede na najmanju moguću meru“ u najmanju ruku može biti odraz neznanja i nepoznavanja elementarnih činjenica o elektronskim medijima, o kojima je, kako danas tvrdi sa puno hvale o svom radu, donosila odluke. O zloj nameri bivše članice mandata u punom trajanju, ovom prilikom, ne želimo ni da pomislimo”, ističe između ostalog REM.
