ENVlasti u Srbiji hronično kasne s donošenjem medijskih zakona, a kada ih donesu onda sve čine da se oni ne primenjuju. Ipak i ako počne primena medijskih zakona, to je isključivo posledica velikog pritiska iz Evrope. Ovo je samo deo podataka koje je tokom istraživanja prikupila stručnjak za medije Snježana Milivojević, za potrebe Instituta za otvoreno društvo iz Budimpešte.
Milivojevićeva, inače i profesorka na Fakultetu političkih nauka, upozorava da se državna TV jako sporo transformiše u javni servis. Tome, kaže Milivojevićeva, možda doprinosi dobijanje pretplate pre transformacije RTS-a i uspostavljanja kontrole trošenja sredstava: „Mislim da je ova rana faza, nažalost još medijske tranzicije ovde višestruki pokazatelj da je javna vlast bez obzira da li govorimo o skupštini ili o vladi najodgovornija za sporost tranzicije. Milsim da to sejanje mita kako će slobodno tržište uraditi posao umesto nas i kako je za vlast dovoljno da nečinjenjem odbarni status quo, na koji nemamo nikakvog razloga da budemo ponosni u stvari loš potez medijske politike“.
Rok za prijavljivanje elektronskih medija za dodelu frekvencija u Srbiji je istekao, a ko je konkurisao biće poznato za oko dve nedelje. Uporedo sa tim rokovima traje trka među domaćim i stranim tajkunima za kupovinu i kontrolu nad domaćim medijima ulazi u sam finiš. Milivojević kaže da bi to mogao biti sudar između želja ovdašnje javnosti za očuvanje kvaliteta medija i velikih komercijalnih pritisaka. „Ali mislim da to nije dobra vest za domaću publiku. Nisam sigurna ko će iz tog sukoba intersa izaći kao pobednik. Posebno ne ukoliko javnost izabere da bude apatična i nezainteresovana“, kaže ona.
Istovetno istraživanje, koje je uz Srbiju sprovedeno u još 19 zemalja Evrope, pokazalo je da i u mnogo razvijenijim zemljama postoji tesna politička veza između javnih servisa i političkih partija na vlasti. Interesantno je i da se upoređivanjem podataka došlo da zaključka da upravo građani Srbije ubedljivo od svih Evropljana provode najviše vremena ispred TV-a.
