ENOd tog trećeg maja 2004. do danas, ministar Jočić je nekoliko puta „menjao ploču“ o zbivanjima u centrali MUP-a u noći Legijine predaje.
Prvi Jočićev saradnik, Miroslav Milošević, nezvanično je, te noći, tvrdio da je Legija insistirao da razgovara samo sa njim kao i da je predaju obrazložio željom da „sačuva čast svoje porodice i jedinice“. Razgovor Legije sa Jočićem, koji se zbog toga helikopterom sa Zlatibora vratio u Beograd, tog trećeg maja niko nije pominjao.
„Za Ulemekom je raspisana poternica i policija će postupiti u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i obavezama“, bilo je sve što je o postupcima policije te noći izjavio Milošević.
Međutim, da su zakonska ovlašćena prekoračena, saznalo se samo nekoliko dana kasnije. Nezvanični izvori iz MUP-a ubrzo su medijima razotkrili da je te noći ipak bilo (ne)zvaničnih razgovora i, da sa Legijom, pre njegovog odlaska u Centralni zatvor, nisu pričali samo Milošević i tadašnji komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, koji je Legiju i doveo u zgradu MUP-a u Ulici kneza Miloša. Razgovor nasamo sa prvooptuženim za ubistvo premijera Zorana Đinđića vodili su lično Jočić, ali i prvi čovek srpske BIA, Rade Bulatović.
Priznanje
Pritisnut medijskim tvrdnjama Jočić je konačno, 18. juna 2004. godine, na sednici skupštinskog Odbora za bezbednost priznao da je razgovarao sa Legijom. Članovima odbora, međutim, nije objasnio zašto je samo mesec i po dana ranije tvrdio da Legija „nije saslušan niti su od njega uzimane bilo kakve izjave“.
Da li to znači da je Jočić, kao ministar policije sa Legijom imao privatan razgovor, kome je, usput prisustvovao i direktor BIA? – pitanje je koje Jočiću tada niko nije postavio.
– Nisam bio intiman sa Legijom. Ulemek je te noći zahtevao da mu se garantuje bezbednost u zatvoru, jer je smatrao da mu je ugrožen život, a bio je zabrinut i za bezbednost svoje porodice. Sa njim nisam progovorio nijednu reč o datim okolnostima – rekao je tada Jočić, uporno tvrdeći da tim razgovorom „nije prekršena procedura“.
Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda, kasnije je izjavila da je procedura ipak prekršena jer je zadatak policije bio da samo identifikuje Ulemeka i sprovede ga u zatvor.
Službena tajna
– Sa Ulemekom, bez dozvole sudije, niko nije smeo da razgovara – izjavila je Maja Kovačević-Tomić.
Ni mediji, međutim, Jočića nisu ostavljali na miru. Ekipa „Insajdera“ TV B92 uporno je insistirala da ministar javno saopšti o čemu je te noći razgovarao sa Legijom. S druge strane, Jočić se, odbijajući da o tome govori, pozivao na službenu tajnu, kao i da bi time ugrozio sudski postupak. Pritisnut višom silom, odnosno Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, Jočić je na kraju ekipi „Insajdera“ morao da dostavi službenu belešku o tom razgovoru. Službenom beleškom opovrgao je svoju prvu tvrdnju u danu posle Legijine predaje da „Ulemek nije saslušavan…“ Službena beleška dokaz je da je sa njim obavljen službeni razgovor, na koji ministar Jočić nije imao zakonsko pravo.
U službenoj beleški Jočić je naveo isto što je još 2004. godine rekao na Odboru za bezbednost, da je sa Legijom pričao o njegovoj i bezbednosti njegove porodice. Novina je samo informacija da je Legija strahovao od osvete nekih ljudi iz Bosne. Po davanju beleške Jočić, međutim, nije objasnio raniju tvrdnju da bi njenim objavljivanjem ugrozio sudski postupak, pa je ostalo nejasno kako bi to „razgovor o bezbednosti Legijine porodice“ ugrozio suđenje za ubistvo Đinđića.
Tamara Marković-Subota
