ENPredstavnici RTL televizije najavljuju da će tražiti pravnu odgovornost institucija i pojedinaca koji su uticali na njihovu diskvalifikaciju iz trke za nacionalnu televizijsku frekvenciju. Oni smatraju da je došlo do pogrešnog tumačenja zakona i nadaju se da će Radiodifuzna agencija ovu odluku promeniti. Ako do toga ne dođe, neko, kako tvrde, mora odgovarati za evidentno kršenje više zakona, a u krajnjem slučaju tražiće i poništavanje celog konkursa.
– Gde su ljudi, tu su i greške. Nadamo se da će predstavnici Radiodifuzne agencije shvatiti da smo potpuno ispoštovali zakonsku proceduru i da ćemo ipak moći da konkurišemo za frekvenciju. Ukoliko njihova odluka ne bude poništena, doći će do ozbiljnih posledica. Jer bez obzira na to da li ćemo mi dobiti frekvenciju ili neko drugi, zakon se mora poštovati, i oni koji ga krše moraju odgovarati – istakao je juče Kristof Majnuš, predstavnik „RTL grupe“.
On se pita i zašto se RTL televizija našla u krugu onih koji su diskvalifikovani zbog nepotpune dokumentacije ili su zakasnili da je predaju, kad to nije navedeni razlog njihovog isključenja.
– Na znamo kome je zapravo u interesu da nas isključi iz čitave procedure i zašto se traži tumačenje od Ministarstva kulture koje u ovom slučaju nema nadležnosti – dodaje Hening Teves, predstavnik RTL-a. Sporno je i to što je dopis ministra za kulturu Dragana Kojadinovića, koji se odnosi na član 41 Zakona o radiodifuziji, pisan 23. februara, a Radiodifuzni savet je od ministra tražio pojašnjenje ovog člana zakona dopisom koji je poslat 30. marta. Kako se moglo dogoditi da ministrova beleška, napisana kada se još nije znalo ko će učestvovati na konkursu, posluži kao odgovor na zahtev Saveta dostavljen čitavih mesec dana kasnije?
– Radiodifuzna agencija je nazavisna i ne može se u svojim odlukama zaklanjati iza mišljenja bilo kog ministarstva – objašnjava Stojan Semiz, pravni zastupnik „RTL grupe“.
Ova velika evropska televizija je, da podsetimo, diskvalifikovana sa konkursa jer je navodno imala više od zakonom propisanih 49 odsto stranog kapitala. U konzorcijumu se nalaze „HVB banka“, „Pharma Swiss“, „Mali kolektiv ETB“ i „Atlas sistem“ – sve firme osnovane u Srbiji.
M. Jeveričić
