„Čini mi se da kod nas ima više ovih drugih – prenošenja informacija van konteksta, odnosno bukvalno prepisivanje izjava funkcionera koje su neproverene, a u nekom delu i lažne. Zbog toga ljudi nekada veruju u ono što nije istina“, kaže Stankov i dodaje da je lažnih vesti najviše u politici, gde su interesi za to najveći.
„Meni je interesantno da se mašinerija koja služi za proizvodnju lažnih vesti, a to su tabloidni mediji sa republičkog nivoa, malo više uključila u dešavanja na jugu Srbije, posebno kada je reč o niškom aerodromu, pa smo tako imali vest da će Saša Janković postati novi direktor ovog aerodroma, da se Nišlije uzalud bune i protesutju. Jasan je cilj plasiranja ovakve vesti, neko ko čita, može da poveruje u to i da, naravno, bude doveden u zabludu“.
Problem, kaže Stankov, nastaje kada mediji primaju informacije sa društvenih mreža i preko nekih izvora, a da te informacije ne proveravaju, nego ih samo plasiraju.
„I do nas dolaze svakakve informacije, ali suština novinarstva je da novinar proveri informaciju, dâ joj neki kontekst, činjenično je bazira i onda plasira. Tu se pravi razlika između lažnih i pravih vesti. Poruka svim konzumentima medija jeste da za ono što čitaju, slušaju ili gledaju utvrde da li su novinari to proveravali ili su preneli nešto što i sami mogu da nađu i kod svojih prijatelja na fejsbuku ili tviteru“, savetuje ovaj niški novinar.
Laž je laž, a činjenica je činjenica, oko toga nema diskusije
Ljudi su zatrpani lažnim informacijama, smatra Stankov, i to ne samo kod nas, nego i u svetu. Prema njegovom mišljenju, Tramp je u svojoj kampanji prvi upotrebio sintagmu lažne vesti i onda je intenzivno počeo da je upotrebljava kad god je hteo da kritikuje medije koji kritikuju njega. Od tada je ta sintagma zaživela i kod nas, pre toga su novinari to zvali dezinformacijom.
„Lažnih vesti je oduvek bilo, samo je suštinska razlika što se neki mediji sada time bave, rade produkciju lažnih vesti ili ih štampaju, bez ikakve provere. Jer njihovi čitaoci to žele da vide i čitaju, pa im oni to i pružaju. Tako je i kod nas i u svetu. Laž je laž, a činjenica je činjenica, oko toga nema diskusije i to se u našem poslu vrlo lako proverava, naročito ako si sa ove strane medija, odnosno ako pišeš vesti. Kada si čitalac, to možda ide teže, ali kada se istina prepozna, onda nema mogućnosti za mešanje lažnih i istinitih vesti“, tvrdi Stankov.
Situacije u kojima novinari prenose izjave zvaničnika, za koje se kasnije ispostavi da su netačne, nisu retkost u novinarstvu.
„Uglavnom takve izjave ne stižu preko zvaničnih saopštenja, nego su sa nekih pres-konferencija ili iz izjava datih medijima. Verovatno se, odgovarajući na novinarsko pitanje, lakše snađu ako daju dezinformaciju. Novinar je dužan da to proveri i da prenese. Ipak, ukoliko i prenese informaciju bez provere, on ne snosi nikakvu odgovornost, jer je ona stigla od državnog zvaničnika“, kaže Aleksandar Stankov i dodaje da medij može da snosi odgovornost ukoliko dopuni tu laž i upotpuni tu vest, a to je čest slučaj u tabloidima.
Statistikom se lako manipuliše
Širenju lažnih vesti dodatno doprinosi neodgovornost za javno izgovorenu reč, smatra novinar Južnih vesti.
„Mi na dnevnom nivou imamo različite izjave zvaničnika koje ni na čemu nisu utemeljene. Počev od osnovnih stvari, da nam je BDP porastao u ovom kvartalu, ili u poslednjih šest meseci više nego u Bugarskoj ili nekoj drugoj zemlji“, priča on i dodaje da su neke statistike pokazale da je Srbija zapravo među poslednjim zemljama u Evropi po rastu BDP-a.
Slično je, kako kaže, i sa visinom prosečne plate i sličnim statističkim podacima, kojima je lako manipulisati, a zvaničnici to rade zbog promocije politike ili stranke iz koje dolaze i ne snose nikakvu odgovornost za to.
