Bio je saborac svih koji su se krajem prošlog veka borili za promene u Srbiji, ali i bespoštedni kritičar svih, čijom zaslugom su te promene pretvorene u ovo u čemu danas živimo.
Pre četiri godine sam prepisao i povremeno citirao njegovo zapažanje da nas “gomile samohvala koje danas slušamo od raznoraznih probisveta uveravaju da je foliranje postalo ne samo izvor egzistencije nego i prihvaćeni društveni stav”.
Tada je Kaza ostavio malo nade za sve te folirante, rekavši da “ljudi mogu i da se menjaju”, te da su “promene dobre ukoliko idu u dobrom pravcu i ukoliko se ne laže o onome što im je prethodilo”. U kom pravcu idu promene u Srbiji i koliko se laže ne samo o onome što je prethodilo već i o svemu što se svakodnevno događa, Kaza je sjajno sažeo u naslov poslednjeg teksta njegovog dnevnika – “Do moga”!
