Organizacija Fridom Haus je rekla da je netransparentnost ove transakcije zabrinjavajuća i ne uliva poverenje da vlade Srbije želi da poštuje slobodu medija.
Ova vlasnička promena je završena samo nekoliko dana nakon što je novosnovana provladina fondacija preuzela vlasništvo nad stotinama medija u susednoj Mađarskoj čijeg premijera Viktora Orbana, sa kojim kritičari često porede Vučića, međunarodne organizacije optužuju za gušenje medijskih sloboda.
Održavanje na vlasti
Meni to liči na mrtvu trku Orbana i Vučića ko će pre da podržavi u potpunosti ove medije i da ih stavi pod svoju kontrolu.
Zaista se pitam čemu to služi?
Stvarno ne znam šta ljudi hoće u ovoj navali novih tehnologija u kojima, hteli-ne hteli, čovek se oslobađa i može da kaže to što misli gde god hoće, kad god hoće i kako god hoće, da oni ove tradicionalne medije vraćaju u neko vreme koje više ne postoji.
Procena je da je to način održavanja na vlasti i osvajanja vlasti, i to mogu da razumem, ali meni to izgleda kao jedan kilava rabota od koje nema ništa.
Kontrola
Jedino što svima redom, pa i sebi, a pogotovo novinarima, prave jednu medveđu uslugu, ne znam više kako da se snalazimo, da li da se tome smejemo ili da se ljutimo.
U Sbiji su mediji u toj meri pod kontrolom države i politike i ovom očiglednom ili skrivenom kontrolom ne znam dokle može da ide ta želja za kontrolom i za podržavljenjem svega i svačega.
Ja to vidim kao jedan pokušaj hoda unazad na kraju koga ne može biti ništa drugo nego udar u neki gadan predmet i nanošenje povreda samom sebi.
U Srbiji, ja ne znam šta bi se više podržavilo ili stavilo pod kontrolu, koja je što otvorena, što prikrivena.
Neprijatelji
Možete na prste jedne ruke nabrojati tih par medija koji se nešto još batrgaju i opiru tome.
Sve ostalo je pod kontrolom i radi se onako kako gazda kaže.
Vučić i Orban u nekakvoj dogovorenoj mrtvoj trci ko će više da pokaže autoritarnosti i sile.
Ima naravno beskrajne sličnosti i slična su objašnjenja o Sorošu, o neprijateljima, ovim i onim, sa Zapada Vučić i ostali, i Orban, smatraju da ono što se zove nacionalnom frekvencijom, nacionalnom televizijom ili nacionalnim medijem apsolutno pripada njima i da da oni mogu s tim da rade šta hoće.
