ENTi ljudi su oteti, ali nisu izbrisani iz naših sećanja, i mesto njihovog stradanja biće iznova i iznova obeležavano uprkos zločincima i njihovom vandalskim pirovima, jer dobro i pravda su istrajniji od svake mržnje.
Svake godine se gnušamo nad istim zlodelom, a kolege Slavuja i Perenića nepokolebljivo obnavljaju spomen-ploču, jer odustajanjem bismo se poklonili zločincima a naše ćutanje bi bilo amnestija.
Istorija stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji je ispisana neizbrisivim slovima, i ona se ne može ni preorati, ni zatrpati, ni minirati, niti silom poslati u zaborav, zato još jednom zahtevamo da se rasvetli sudbina Đure Slavuja i Ranka Perenića.
