ENNapisaću otvoreno pismo Koštunici, Dinkiću, Velji Iliću, svim onim političarima koji danas vedre i oblače u Srbiji, a koji do oktobra 2000. godine nisu mogli da gostuju ni na jednom prestoničkom TV kanalu – kaže rezignirano Slavica Nikolić Čorbić. – Šokirana sam činjenicom da su podršku vlade dobile TV kuće poput Košave i Pinka, kuće koje su gore pomenute osobe držale na spisku nepoželjnih gostiju do 5. oktobra.
Evropa: Zašto kažete vlade?
Čorbić: Zato što ovo nije odluka koju je s punom svešću i savešću doneo Radiodifuzni savet. Ova odluka je doneta iza zatvorenih vrata u kabinetima Vlade Srbije!
Evropa: Tvrdite da je reč o političkoj odluci?
Čorbić: Apsolutno je reč o političkoj odluci! U noći nakon upada kordona policajaca u prostorije BK TV za mene je najglasnije odjeknuo muk političkih partija, kako vladajućih, tako i opozicionih. Tišina kojom su propratile ovaj sraman čin, koji nismo imali prilike da gledamo ni u doba Miloševića, jasno mi je ukazala na to da je podelom nacionalnih frekvencija okončana velika politička trgovina u kojoj su sve strane namirene.
Evropa: A gde ste vi u toj podeli? Niška javnost vas je doživljavala kao medijsku kuću pod patronatom DS?
Čorbić: Da, to je tačno. Zato potez Agencije doživljavamo i kao osvetu partija koje čine vladu. Vezivali su nas za DS, pre svega za lokalne lidere DS. Sa njima je ova televizija imala veze u onoj meri u kojoj su nam bili istovetni ciljevi: demokratizacija Srbije, otvaranje Niša, buđenje otpora prema retrogradnim pojavama i pojedincima. U tom smislu smo bili saborci. Sada, međutim, DS kao opoziciona partija prema nama ne pokazuje solidarnost i želju da nas zaštiti od nepravde.
Evropa: Kako tumačite tu vrstu ravnodušnosti?
Čorbić: Znate, nakon 5. oktobra 2000. godine svi oni su pohrlili u televizije koje su važile za informativne poluge režima protiv koga su se borili. Zaboravili su na skučeni studio TV5. Zbog svega toga se danas osećam poraženo, i kao čovek i kao urednik. Televizija koja je do 2000. godine pečaćena bar 20 puta poražena je od medija izniklih na SPS-ovskom i JUL-ovskom kapitalu!
Evropa: Šta je sa tvrdnjom da je bivši premijer Zoran Živković jedan od suvlasnika TV5?
Čorbić: Živković nema ni dinara u TV5. Uostalom, da je tako, zar bi se u vreme dok je bio premijer dogodilo da na Novom Beogradu dodeli zgradu TV B92, a da svojoj navodno omiljenoj niškoj TV5 ni pre ni posle toga ne omogući da dođe do prostora. Živković nije ni pokušao da okrene telefon i da makar pruži moralnu podršku TV kući čiji je bio čest i dobrodošao gost!
Evropa: Ko vas onda poziva?
Čorbić: Običan svet i među njima Srba Živić, advokat. On je sudio 1998. godine u procesu protiv TV5 po Šešeljevom zakonu. Kaže mi: „E, Slavice, ja te kao režimski sudija oslobodih, a ovi tvoji te zatvoriše!“.
Evropa: Ipak, podržale su vas neke NVO. Potpisuje se peticija za nacionalnu frekvenciju TV5.
Čorbić: To je tačno. Na otporu beogradizaciji i centralizaciji niče nova energija građana Niša. Neprestano nam šalju poruke da su spremni opet da protestuju, jer nisu zamišljali Srbiju kao Beograd bez unutrašnjosti. Ne zaboravite da je 1996. godine iz Niša krenuo protest zbog krađe glasova.
Evropa: Insistirate na zaslugama TV5 za demokratske procese. Ipak, član Saveta Svetozar Stojanović tvrdi da su osnovni kriterijumi bili vlasnička struktura, finansijska održivost, planovi…
Čorbić: TV5 je 12 godina iščekivala trenutak da pokaže Srbiji šta može. Studiozno smo uradili projektnu dokumentaciju. Sam gospodin Stojanović je prilikom anketiranja dao visoku ocenu našoj ponudi. Predvideli smo ulaganja od 11 miliona evra tokom narednih devet godina, svež programski koncept, savremenu emisionu i studijsku opremu, gradimo novi poslovni prostor. Što se iskustva tiče, stariji smo i od Pinka i od B92. Godinama unazad smo peti po gledanosti u jugoistočnoj Srbiji.
Evropa: Šta je sa udelom kapitala Karićeve sestre?
Čorbić: Umesto obrazloženja zašto smo odbijeni, dobili smo tekst Odluke o dodeli nacionalnih frekvencija (drugima), a u njemu se jedna jedina rečenica odnosi na našu TV. Ta rečenica glasi: „U kapitalu niške TV 5 identifikovan je kapital Olivere Nedeljković, koja se suočava sa optužbama za privredni kriminal“. U nastavku kažu još: citiramo izjavu portparola Okružnog javnog tužilaštva Ivane Ranić: „Okružno javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo je Okružnom sudu zahtev za proširenje istrage protiv Bogoljuba, Sretena, Zorana i Dragomira i njihove sestre Olivere Nedeljković“. Dakle, Olivera Nedeljković nije proglašena krivom, samo je njen kapital i udeo od 26 odsto stavljen pod sumnju. Po kom je to zakonu ovakvo postupanje održivo?
Pored Olivere Nedeljković, sestre Bogoljuba Karića, suvlasnici TV5 su i Pavle Lalović, vlasnik kompanije Delta Matic iz Niša, kao i Danilo Lukić, vlasnik firme Elegra, koja se najvećim delom bavi primenom softvera u radijskim i televizijskim programima. Nažalost, ti ljudi nisu iz kruga politički moćnih ličnosti Srbije.
Evropa: Vama su prikačili etiketu „rezervne Karićeve televizije“.
Evropa: Šta vam Karić kaže ovih dana?
Čorbić: Ništa. Bezuspešno pokušavam da se čujem s njim. Ne pokazuje interesovanje ni za sudbinu 26 odsto suvlasničkog kapitala. Imam jedino nagoveštaj da će se Olivera Nedeljković odreći 26 odsto vlasništva nad TV5 u korist humanitarnih i nevladinih organizacija. Time će Radiodifuznom savetu biti oduzet i onaj jedini argument za odbijanje TV5.
Evropa: Očekujete li, ipak, povoljan ishod?
Čorbić: Uložićemo žalbu. Nišlije očekuju da ne pokleknemo pred Beogradom tako lako. Oni hoće da vide svoje komšije na ekranu, a ne isključivo likove iz „kruga dvojke“. S tugom, ipak, moram da priznam da se ovoj televiziji ne bi to desilo da sam postala član neke stranke.
