EN Ona se, na skupu o ulozi medija u pomirenju u postkonfliktnim društvima, pozvala na rezultate svog istraživanja o tome kako su tri programski različite televizije – BK, B92 i RTS – izveštavale o martovskom nasilju 2004.
– Medijska prezentacija srpsko-albanskog odnosa ove tri televizije pokazuje veće sličnosti i veoma male različitosti koje su više kvantitativne nego kvalitativne. U Srbiji nije ostvaren radikalni diskontinuitet ne samo s politikom režima Slobodana Miloševića, nego i s njegovom ideologijom. Mediji u Srbiji nastavili su da proizvode antagonističko viđenje konflikta koje podrazumeva da se on može rešiti isključivo pobedom jedne i porazom druge strane – kaže Matić.
– Mediji treba da ostvare normalizaciju toka informacija između srpske i albanske zajednice i da redefinišu srpsko-albanski sukob ne kao antagonistički, nego kao objašnjiv realnim interesima koji ga pokreću – zaključak je Jovanke Matić.
Milica Pešić, iz londonskog Instituta za medije i različitosti, ističe da se žrtvama rata i međuetničkih sukoba mora pružiti prilika u medijima da progovore i da kažu šta im se dogodilo. Ona primećuje i da se „oproštaj često zamenjuje za kaznu“ i dodaje da „mediji moraju da progovore o kolektivnom odbijanju da se uvidi da su zločini počinjeni“.
J.Lukač
