U 2019. medijima iz budžeta 14 miliona evra, dominantno za propagandu vlasti

Ukupno 155 konkursa za sufinansiranje projekata u javnom informisanju raspisano je od 1. januara do 31. decembra 2019. godine u Srbiji na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, evidentirano je u redovnom monitoringu Nezavisnog udruženja novinara Srbije. * Ukupna sredstva opredeljena konkursima za sufinansiranje javnog interesa u medijskim sadržajima iznosila su najmanje 1.656.906.180 dinara (približno 14,1 miliona evra)   

Ministarstvo za kulturu i informisanje objavilo je 9 konkursa na kojima su raspodeljena 274 miliona dinara.

Pokrajinski Sekretarijat za kulturu i informisanje AP Vojvodine raspisao je pet konkursa u ukupnoj vrednosti od 64,2 miliona dinara.

Lokalne samouprave (gradovi i opštine) objavile su tokom 2019. godine ukupno 141 konkurs (6 poništeno i ponovo raspisano), u ukupnom iznosu nešto većem od 1,3 milijarde dinara.

Svoje konkurse su zbog nepravilnosti poništile pa objavile nove opštine Obrenovac, Dimitrovgrad, Koceljeva, Nova Varoš, Bujanovac i Kovačica.

Među lokalnim samoupravama u protekloj godini, najveći iznos za sufinansiranje medijskih sadržaja opredelio je grad Beograd – 81 milion dinara, dok je za iste namene najmanje izdvojila opština Knić – 200.000 dinara.

Novac građana za promociju vlasti 

Ključne slabosti sufinansiranja medija nastavljene su i prošle godine, i to na svim nivoima – od opštine preko pokrajine do Republike. Nedovoljno transparentan proces izbora članova komisija, odsustvo pravih medijskih stručnjaka i nejasni kriterijumi za procenu predloženih projekata najveći su problemi u postupcima odlučivanja o distribuciji novca na javnim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja [1].

 Pored toga, često je nejasno definisana namena konkursa, nastavljaju se problemi u načinu rada stručnih komisija a i dalje je nedovoljno transparentno odlučivanje o dodeli sredstava. Uz sve to, učestala je praksa da se visokim iznosima finansiraju redovni programi medija [2], da ne postoje adekvatni i efikasni mehanizmi evaluacije odobrenih projekata, nedostaju odgovarajuće sankcije za povredu zakonskih odredaba i zloupotrebe konkursnih procedura i td. U takvoj negativnoj praksi i prošle godine prednjače najveći gradovi – Beograd, Novi Sad, Niš…

Rezultat tih očigledno namernih “grešaka” je da je budžetskim novcem, odnosno novcem građana u toku 2019. kao i prethodnih godina, dominantno finansirana politička promocija i propaganda vlasti, na štetu javnog interesa i objektivnog informisanja. Najteže do budžetske podrške dolaze istraživačko i kritičko novinarstvo koje informiše o najosetljivijim temama za vlast, a to su korupcija i drugi oblici zloupotreba i kriminala.

S druge strane su neskriveno privilegovani poslušnički mediji koji su praktično “naslonjeni” na opštinske i gradske budžet, u gotovo svakoj lokalnoj samoupravi [3]. 

Već površna analiza rešenja o raspodeli novca pokazuje su protagonisti kriminalnih raspodela tzv. nezavisne stručne komisije u koje se učestalo imenuju ljudi bez profesionalnog i moralnog digniteta. Mnogi od njih rade po principu „ti meni, ja tebi“, dodeljujući uzajamno novac njihovim medijima i agencijama [4]. 

Tabloidi jači od etike

Na konkursima za projektno sufinansiranje, prema podacima UNS-a [5]  veoma izdašno nagrađeni su tabloidna štampa i istovrsni portali Alo, Informer, Srpski telegraf, Kurir i Srbija danas kojima je samo u prvoj polovini godine dodeljeno ukupno 27,5 miliona dinara. “Stručnim” komisijama očigledno nimalo nije smetalo to što što su pomenuti tabloidi u protekloj godini, kao i u prethodnim, gotovo svakodnevno drastično kršili novinarski kodeks. Pravilnikom o sufinansiranju medijskih projekata propisano je da komisije prilikom dodele novce moraju da vode računa da li su u prethodnoj godini mediji koji konkurišu kršili zakon i novinarski kodeks. Međutim, očigledno je njihova neskrivena bliskost sa vlastima daleko jači adut od profesionalne etike i javnog interesa.

Monitoringom Saveta za štampu od avgusta do kraja 2018. godine u tabloidima Alo, Srpski telegraf, Kurir i Informer zabeleženo je oko tri hiljade prekršaja Kodeksa novinara Srbije [6]. Na žalost, umesto da se zbog svakodnevnog kršenja novinarske etike pomenuti tabloidi potpuno isključe iz procesa sufinansiranja medija, konkursnim komisijama se serviraju izjave glavnih urednika da će ubuduće ??? poštovati Kodeks što ih praktično ne samo abolira već i favorizuje u raspodelama novca namenjenog javnom interesu!!!

Tako je Informer sa svojim izdavačem firmom „Insajder tim“ i ćerkom firmom „Info it media“ dobijao milionske iznose (više od 80.000 evra) na konkursima Beograda, Novog Sada, Užica, Subotice, Pančevu, Sremskoj Mitrovici…

Istoimenom izdavač lista Alo na konkursu Grada Beograda pripalo je 5,5 miliona dinara, iako je u 2018. taj tabloid sa 929 prekršaja, bio rekorder u kršenju novinarske etike.

Vlasnicima beogradskih firmi „New media team“ i „AB media“ na ovogodišnjim konkursima 12 lokalnih samouprava dobili su ukupno 5 miliona dinara za projekte koji, kako su naveli, treba da budu objavljeni na srbijadanas.com.

Firma Emit 24 d.o.o. iz Beograda na konkursima u 12 lokalnih samouprava dobila je 4,3 miliona dinara a u većini podržanih projekata navedeno je da će biti realizovani na portalu Srpskog telegrafa (republika.rs), dok u ostalim projektima ne piše preko kog medija će biti realizovani. Savet za štampu utvrdio je da je Srpski telegraf prošle godine, sa 769 tekstova u kojima su zabeleženi prekršaji, bio drugi po redu u kršenju novinarskog kodeksa.

Izdavač Kurira, Adria media Grupa, dobila je u prvoj polovini ove godine 3.075.750 dinara na konkursima u Zaječaru, Sremskoj Mitrovici, Nišu, Lazarevcu, Obrenovcu i Beogradu [7]. Prema izveštaju Saveta za štampu Kurir je u 2018. Objavio 701 tekst u kojima su zabeleženi etički prekršaji.

Najskuplja propaganda u Nišu

Rekordan pojedinačni iznos za “sufinansiranje” jednog projekta odobren je u Nišu – 14,4 miliona dinara. Zanimljivo je i to što su na niškom konkursu čak četiri projekta dobila po više od 12,5 miliona dinara, ili više od 100.000 evra, što je višestruko veći iznos od maksimuma koji se dodeljuje na republičkom konkursu Ministarstva kulture i informisanja (maksimum 3 miliona) [8]. Ovi neverovatno visoki iznosi kojim se sufinansiraju pojedinačni projekti nedvosmisleno potvrđuju da se novcem građana plaćaju propagandne potrebe i porudžbine lokalnih ali i republičkih vlasti, oličenih pre svega u SNS i njenim funkcionerima. Pomenuti iznosi govore i da je budžetsko sufinasiranje medijskih projekata za pojedine vlasnike medija postalo unosan biznis čime se  obesmišljava sufinansiranje javnog interesa u javnom informisanju.

Sufinansiranje javnog informisanja obesmišljavaju i najmanji iznosi za realizaciju pojedinačnih projekata. Zaista je teško razumeti da se bilo kakav medijski projekat može finansirati iznosom od 50.000 dinara koliko je često dodeljivano na konkursima lokalnih samouprava. Reklo bi se da je reč o mrvicama kojima treba dokazati nedokazivo – da budžetsko “razumevanje” postoji i za manje poslušne pa i neposlušne  mediji. Jer kako drugačije razumeti nerazumne razlike između najvećih i najmanjih iznosa koji se prvo opredeljuju lokalnim konkursima a onda i raspodeljuju odlukama “stručnih komisija”.

Svakako najdrastičnije razlike u finansiranju medijskih projekata su zabeležene u Sremskoj Mitrovici koja je svojim drugim konkursom u 2019. opredelila 6 miliona dinara ali tako da je najmanji 50.000  a najveći 5,5 miliona. Slično je urađeno i u Negotinu koji je za najveći iznos opredelio 4,5 miliona, što jebezmalo 70 dsto od ukupno izdvojenih 6.650.000 dinara, dok je najmanji iznos samo 50.000. Istovetna je praksa u Aranđelovcu u čijem konkursu je precizirano da je od ukupno 8 miliona dinara najmanji iznos 50.000 a najveći čak 5 miliona dinara. Na konkursu Valjeva najmanji iznosi pripali su projektima portala Kolubarske (60.000) i Vamedia (50.000) koji objavljuju kritičke tekstove o gradskoj vlasti.  

Politička lojalnost glavni kriterijum

Na konkursu Grada Beograda, od raspodeljenih 81 miliona dinara (oko 700.000 evra), najmanje 85 odsto novca dodeljeno je prorežimskim medijima i javnosti nepoznatim firmama [9]. Najviše novca, bezmalo 200 hiljada evra, slilo se na račune televizije Studio B i tabloida Alo koji su u vlasništvu Saše Blagojevića, koji je, prema pisanju medija, školski drug bivšeg gradonačelnika Beograda i aktuelnog ministra finansija Siniše Malog.

Kao i ranijih godina, na konkursu Glavnog grada, pored Alo, veoma dobro su profitirali i drugi tabloidi i sa njima povezane produkcije i agencije. Dve firme Dragana J. Vučićevića, vlasnika tabloida Informer, dobile su ukupno 6 miliona, a dve firme u vlasništvu Igora Žeželja (Adria media group koja izdaje list kurir, i Adria media magazine) dobile su 2 miliona dinara. Još 2 miliona dobila je i firma Adria media TV, ali firmu pod tim nazivom nije moguće pronaći u APR-u. Međutim, u registru medija pod tim nazivom registrovan je sajt adriamedia.tv čiji je izdavač Adria media group.

Iznos od 2 miliona dinara dobila je i kompanija izdavač Večernjih novosti.

Firmi Folim pripalo je 5,5 miliona, a firmi Zofin 6,5 milona dinara. Iza firme Zofin stoji izvesni Zoran Nikolić koji je 2017. projekat realizovao preko Studija B, dok je iza Folima Marija Leković koja je, prema pisanju medija, tehnička direktorka Studija B.

Preduzetnička radnja Vladimira Ilića VI Production, takođe redovni “pobednik beogradskih konkursa, ove godine je za projekat „Beograd za sve“ dobila čak 6 miliona dinara a zbog šturih informacija o projektu nejasno je preko kog medija će se i kako projekat realizovati. Takođe 6 miliona dobila je i firma Video calibration za projekat „Žene u Beogradu – put do ravnopravnosti“. Vlasnica firme je Biljana Marković, portal Pištaljka je ranije otkrila da se firma do avgusta 2017. zvala Metalon calibration i da se bavila prodajom mašina, nakon čega je preregistrovana za proizvodnju kinematografskih, audio-vizuelnih i televizijskih sadržaja.

Firma Glas nacije, osnovana u aprilu 2018. dobila je 2 miliona dinara za projekat „Tajne Beograda“. Prema ranijem pisanju Pištaljke, registraciona dokumenta za osnivanje firme Gu Agenciji za privredne registre podneo je Igor Isailović, advokat i blizak saradnik Siniše Malog.

Televizija sporta i zdravlja „SOS Kanal Plus“, osnovana početkom 2018. godine u vlasništvu kruševačkog biznismena Radojice Milosavljevića, dobila je više od 4,5 miliona dinara za projekat „Treniraj, budi zdrav“. Milosavljević je od 2015. do danas privatizovao 11 medija, uglavnom televizija koje su poznate po neskrivenoj uređivačkoj odanosti SNS-u.

Pomenute raspodelu predložila je “stručna “komisija koju su činili Zorica Karanović i Marko Ivanić (nezavisni stručnjaci za medije), Biljana Ratković Njegovan (predlog udruženja radio stanica „RAB Srbija“), Miloš Lazić (predlog udruženja“ComNet“) i Slobodan Đurić (predlog Udruženja sportskih novinara Beograda).

U Nišu su ove godine više od četiri petine ukupno raspodeljenih 78,5 miliona dinara dobili mediji koji su vlasnički i uređivački bliski vlastima i SNS. Tako je medijima porodice Radomirović pripalo 29 miliona dinara, medijima porodice Gašić 14,4 miliona, dok je Niška televizija, u zajedničkoj svojini te dve porodice dobila 14,4 miliona. Zanimljivo je da su značajnu finansijsku podršku (ukupno 1,5 miiona) dobile i dve javnosti nepoznate PR agencije čiji su se vlasnici – otac i sin Miodrag i Dušan Miljković poslednjih godina „afirmisali“ kao veoma poželjni i česti članovi konkursnih komisija širom Srbije koje neskriveno protežiraju provladine medije. S druge strane, projekti medija koji nisu po ukusu niških vlasti su, blago rečeno, ignorisani. Tako, na primer, nijedan od tri projekata Citi Radija nije ispunio očekivanja „nezavisne“ komisije dok je redakcija portala Južne vesti javno saopštila da „zbog načina na koji se raspoređuje novac za medijske sadržaje, sporne komisije koja odlučuje o projektima i čiji se predsednik već treću godinu ne menja“ [10] odlučila da ove godine ne učestvuju na gradskom konkursu.

Na konkursu Novog Sada politički podobni mediji su za svoje projekte dobili čak 57 miliona dinara [11]. Najbolje je prošla Novosadska televizija, neskriveno bliska SNS, kojoj je za tri projekta dodeljeno ukupno 8,88 miliona odkojih je čak 5,9 miliona dodeljen za projekat „Pesnici Novom Sadu“??? Listu Dnevnik, odnosno firmi Dnevnik Vojvodina pres, čiji je većinski deo kupila pomenuta Novosadska televizija za 600 evra, za tri projekta pripalo je 8,5 miliona dinara. Inače, vlasnik Novosadske televizije i Dnevnika je preduzeće i portal Srbijadanas.com koje je u vlasništvu Aleksandre Martinović za koju se u medijima navodi da je bliska vladajućoj SNS. Dobro su prošli i neki  drugi mediji i firme – miljenici lokalne vlasti: IN radio i Brif media Novi Sad uknjižile su po 2,3 miliona, TV Delta 1,7 miliona, Nina media 1,9 miliona, a Fabrika slova 2 miliona dinara. Već i pregledom naziva projekata, kako je to primećeno u pojedinim izveštajima o novosadskom konkursu, vidljivo je da se uglavnom radi o redovnim poslovima, a ne o projektima koji doprinose „unapređivanju medijskog i novinarskog profesionalizma i ostalih medijskih sadržaja koji doprinose zadovoljavanju potreba građana Novog Sada za informacijama i sadržajima iz svih oblasti života, bez diskriminacije“, kako se navodi u konkursu.

Na konkursu Bačke Palanke trećina od ukupno 12 miliona dinara dodeljena je lokalnoj radio-televiziji u vlasništvu Radojice Milosavljevića [12], kruševačkog biznismena koji se proslavio 2015. kupovinom osam regionalnih televizija, i koji je neskriveno blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Zanimljivo je da je RT Bačka Palanka Milosavljević kupio 2018. za tri puta manje novca od iznosa koji je tada dobio na opštinskom konkursu. To znači da je, praktično, tu medijsku kuću Milosavljević je platio novcem građana – poreskih obveznika Bačke Palanke. To je, inače, već ranije korišćen recept prilikom isplate kupljenih televizija u Pančevu, Kruševcu, Pirotu, Dimitrovgradu, Brusu, Novom Kneževcu, Požegi, Kragujevcu…

Izigravanje zakonskih normi projektnog finansiranja medijskih projekata bilo je očigledno i na konkursu Pančeva gde je RTV Pančevo u vlasništvu ranije pomenutog Radjice Milosavljevića direktno i preko produkcija dobila čak 139.000 evra. Konkursnoj komisiji nije zasmetalo što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u martu ove godine RTV Pančevo izreklo dve mere upozorenja zbog sadržaja objavljenih na televiziji i portalu te medijske kuće.

Na prošlogodišnjem konkursu Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje sadržaja u štampi najveći iznos od 1,995 miliona  dinara odobren je Večernjim novostima za projekat “Osam vekova Srpske pravoslavne crkve”. Pored toga što je reč o istoriografsko-kulturnom  koji je verovatno preambiciozan za tabloidnu novinu, postavlja se pitanje zašto se javnim novcem finansira medij koji je tada bio gotovo potpuno u državnoj svojini iako to nedvosmisleno zabranjuje Zakon o javnom informisanju i medijima kojim je uređeno sufinansiranje medijskih projekata.

Opština Surdulica uporno i neskriveno finansijski podržava podobne medije. U konkursu te opštine kao prva tema medijskih projekata  navodi se informisanje o radu organa opštine i javnih oreduzeća, kao da je to prvorazredni ekskluzivni javni interes a ne uobičajeni zadatak medija u informisanju javnosti.

Milioni portalima koji vode kampanje protiv novinara

Firme “Open Vju” i “E Vršac Grup“ su dobile ukupno 9,6 miliona dinara na medijskim konkursima u Beloj Crkvi, Kovinu, Pančevu, Plandištu, Smederevu, Smederevskoj Palanci i Vršcu, za sadržaj koji će biti objavljen na portalima ePodunavlje, ePančevo i eVršac, koje uređuje isti urednik Aleksandar Čupić [13]. “Stručnoj” komisiji smederevskog konkursa nije smetalo to što „Open Vju“, izdavač portala ePodunavlje nije opravdao Gradu Smederevu projekat za koji 2017. dobio čak 7 miliona. Inače, umesto 300 originalnih tekstove, koje je prema navedenom projektu portal trebalo da proizvede, objavio je 280 tekstova preuzetih iz drugih medija. Upravni odbor Saveta za štampu u julu je saopštio [14] da portal ePančevo mesecima vodi kampanju protiv novinara portala Pančevo Si Ti Nenada Živkovića koja predstavlja „drastičan slučaj gaženja svih profesionalnih i etičkih normi“.

 Na konkursu Valjeva, od ukupno raspodeljih 7,3 miliona dinara, najveće iznose (ukupno 1,1 miliona) dobila su dva udruženja Zorice Jelače, izdavača lokalnog portala koji se “proslavio” napadima na novinarku portala Kolubarske.rs Dariju Ranković zbog toga što „kontinuinirano neosnovano napada čelnike Srpske napredne stranke“.

Prepisivačka konkursna praksa

Nije tajna da se konkursi često prepisuju. Zanimljivo je da je takvo očigledno kopiranje u opštinskoj administraciji Arilja uočeno tek posle objavljivanja konkursa u kojem je stajalo da se prijave projekata dostavljaju “Gradskoj upravi Grada Beograda, Sekretarijatu za informisanje”??? Kasno uočena greška ispravljena je zvanično: prava adresa je Opštinska uprava opštine Arilje.

Ono što se u prepisivačkoj praksi ne smatra greškom je ponavljanje namene konkursa gde se taksativno repriziraju iste teme koje će se finansirati. “Najpopularnije” teme su očuvanje kulturnog identiteta, zaštita životne sredine, ljudska prava, briga o deci i omladini, zdravlje građana, afirmacija sporta, kulture i turizma…  Veoma su retki konkursi u kojima su teme konkretnije precizirane, u skladu sa lokalnim specifičnostima i potrebama. A izuzetno su retki pozivi za sufinansiranje projekata koji se bave istraživanjem korupcije, kriminala, pogrešnim investicijama… 

* Zbog nedovoljne transparetnosti lokalnih samouprava moguće je da zbirni podaci nisu konačni