Za nju je razočaravajuće što su „glavni mediji postali propagandna mašinerija“.
„Najtiražniji listovi, najgledanije i istovremeno najglasnije televizije su u rukama vladajuće partije“, izjavila je Lončar u serijalu razgovora Prestup.
Prema njenoj oceni, „sve što vladalac i njegovi poltroni iklika kažu, to se aminuje, nema nikakve kritičke misli“.
Lončar smatra da su ti mediji postali „oružje u rukama vladajućeg režima i Aleksandra Vučića“ i „rafalno pucaju“ u profesionalne medije i „novinare koji postavljaju pitanja i nisu držači mikrofona“.
Kako je ukazala, odnos političara prema medijima je „neprijateljski i zastrašujući“, što ilustruje i sopstvenim primerom.
„Od kako je prikazan dokumentarni film ‘Vladalac’, krenula je orkestrirana kampanja protiv autora Slaviše Lekića, Jovane Polić i mene, ali i učesnika filma“, podsetila je Lončar.
Precizira da je za samo tri nedelje objavljeno više od 900 tekstova i priloga, mahom negativnih, na račun tog filma i onih koji su učestvovali u njegovom stvaranju.
„Marko Atlagić je sagovornike i autore nazvao ‘moralnim prostitutkama’, a Vladimir Đukanović ‘ljudskim fekalijama'“, precizirala je Lončar.
Marko Đurić rekao je da će se „‘Vladalac’ kao bumerang vratiti njegovim autorima i naručiocima“, dodala je ona i upitala „zar to nije zastrašivanje, zar to nisu pretnje?“.
Za takvo stanje u medijima pođednako su odgovorni i vlast i novinari, rekla je Lončar i objasnila da je vlast odgovorna jer sve neistomišljenike targetira i napada, a novinari jerse pod pritiscima povlače.
Prema njenim rečima, „samo u 2019. godini bilo je 107 pretnji i pritisaka na novinare i to dovoljno govori“.
Novinarska profesija je „srozana do krajnjih granica“, predočila je Lončar i konstatovala da su novinari“ obespravljeni, obeshrabreni i mizerno plaćeni“.
Uverena je da „nije mali broj novinara koji pristaju na razne malverzacije, objavljivanje poluistina i laži, samo zarad dodatne crkavice“.
„Oni bez ikakve moralne ograde i skrupula objavljuju ono zašta znaju da nije istina“, obrazložila je Lončar, koja takve novinare u pokušaju naziva poslušnicima.
S druge strane, ističe da ima novinarki i novinara koji „na zaista profesionalan način“ obavljaju svoj posao, „bezobzira što nisu adekvatno plaćeni“.
Lončar skreće pažnju i na to da je u medijima isuviše lažnih vesti i smatra da bi trebalo da postoji neko nezavisno telo koje bi ih analiziralo.
„U Srbiji je izgleda pogodnije plasirati laži. Ako širite laži, bićete miljenici vlasti, dobijaćete reklame na televizijama i u novinama, i sredstva na javnim konkursima“, procenila je Lončar.
Ako ste pošten novinar, bićete domaći izdajnik i državni neprijatelj, upozorila je ona, ali je priznala da je u novinarskoj profesiji solidarnost „na vrlo niskom nivou“.
„Čak i kada su novinari meta napada i hajke i kada im sepreti“, obrazložila je Lončar i pozvala se na reči jednog njenog kolege da „nema veće fukare od novinarske“.
Primetila je, međutim, da ni u društvu nema solidarnosti, „pa bi bilo suviše očekivati od novinara da i oni budu solidarni“.
