ENNastao kao potreba za razumevanjem društveno-političkih promena u post-komunističkim zemljama Evrope i Centralne Azije, izveštaj Nacije u tranziciji predstavlja jedan od najznačajnijih godišnjih projekata američke nevladine organizacije Fridom haus.
Od 1995. godine, ovaj izveštaj donosi pregled promena relevantnih za očuvanje i unapređivanje demokratije, što je, pored zaštite ljudskih prava i građanskih sloboda jedan od ciljeva Fridom hausa
U izveštaju za 2019. godinu koji je Fridom haus upravo objavio, u Srbiji se, kao jedan od najvećih problema, konstatuje smanjenje medijskih sloboda (videti okvir).
O izveštaju smo razgovarali sa Zelike Čaki, direktorkom istraživanja Fridom hausa za Evropu i Evroaziju.
Cenzolovka: Rezultat vaše analize je, kako ste naveli, da su države kao što su Srbija, Mađarska i Crna Gora „napustile demokratske principe“ i da ih trenutno karakterišu “tranzicioni/hibridni režimi”. Šta podrazumevate pod ovim pojmom?
Zelike Čaki: Naši izveštaji Nacije u tranziciji koriste tipologoju koja kreće od – “konsolidovanih demokratija” i ide sve do “konsolidovanih autoritarnih režima” bazirano na demokratskom skoru koji se dodeljuje pojedinačnim državama.
Zajednička karakteristika sve tri zemlje, Mađarske, Srbije i Crne Gore je višegodišnji pad u kategorijama na osnovu kojih se vrši evaluacija, što uključuje lokalnu i nacionalnu upravu, izbore, stanje u medijima, nevladin sektor, pravosuđe i korupciju. Imajući sve ovo u vidu, došli smo do procene da su u pitanju tranzicioni/hibridni režimi.
VEĆINA MEDIJA POD KONTROLOM VLADAJUĆE STRANKE
Prema ovogodišnjem izveštaju Fridom hausa Nacije u tranziciji jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava je smanjenje medijskih sloboda. Izveštaj navodi kako je većina štampanih i elektronskih medija u zemlji pod kontrolom vladajuće stranke.
Kao najlošiji primeri, u izveštaju su izdvojeni TV Pink i Informer, za koje se kaže da služe kao propagandna glasila vladajuće stranke, promovišući stranku i njenog lidera demonizujući i kritikući njihove oponente.
Kako se dalje navodi u izveštaju, u manje ekstremnim slučajevima, nacionalna tlevizija RTS ili dnevnik Politika služe se suptilnijim provladinim izveštavanjem koje se između ostalog sastoji i u tome da se opoziciji i njenim aktivnostima daje vrlo malo prostora.
U kritičke glasove, izveštaj ubraja televiziju N1 i dnevnik Danas, navodeći da je njihov uticaj limitiran.
Kao najznačajnije medijske događaje prethodne godine, izveštaj između ostalog navodi govor predsednika Vučića u Davosu u kome je rekao da je ponosan na srpske ekonomske reforme, ali ne i na nivo medijskih sloboda, što su mnogi protumačili kao hipokriziju.
Izveštaj takođe podseća i na probleme sa usvajanjem medijske strategije, i slanje pogrešne verzije u Brisel, na puštanje Dragoljuba Simonovića iz pritvora koji, iako više nije predsednik opštine i dalje je član vladajuće stranke te na više od 15 tužbi koje je on uputio na račun svoje žrtve novinara Milana Jovanovića i vlasnika Žig Infa Željka Matorčevića.
Izveštaj se, takođe, detaljno bavi napadima na novinare, za koje kaže da uglavnom ostaju nekažnjeni, uključujući pretnje upućene redakciji N1 i Slobodanu Georgievu iz BIRN-a. Navodi i da je odbačena tužba protiv navodnog napadača na Matorčevića.
Izveštaj se bavio i slučajem upada pripadnika pokreta 1 od 5 miliona u zgradu RTS-a a i pohvalio je činejnicu da je 2019. godine četvoro ljudi osuđeno za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Nezavisni mediji targetirani, rade pod pritiskom
Cenzolovka: Da li nam možete dati dokaze za ovakve tvrđnje, posebno kad je u pitanju medijska situacija u Srbiji?
Čaki: Kategorija tranzicioni/hibridni režimi uključuje zemlje u kojima se, na primer, izbori održavaju redovno, ali u kojima partija na vlasti uživa značajne, nezaslužene prednosti ili u kojima postoje nezavisni mediji ali su oni pod velikim pritiskom i targetirani su od strane pripadnika vladajuće garniture ili interesnih grupa.
Pad sloboda koje smo zabeležili u tri spomenute zemlje se odvija već jedno duže vreme sa tim što postoje važne razlike između Mađarske i druge dve države.
Mađarska je zabeležila toliko nagli pad kakav nismo videli od kada se bavimo ovim istraživanjem, dok se do promene u Srbiji i Crnoj Gori došlo postepeno. Nju karkteriše povećanje “zarobljavanja države” (state capture), centralizacija vlasti i podrivanje nezavisnosti institucija.
Kada je u pitanju medijska situacija u Srbiji, posebno smo zabrinuti za pretnje i loš tretman novinara, kao i za neprijateljsku političku i ekonomsku atmosferu u kojoj se oni nalaze.
Epidemija koronavirusa predstavlja dodatni pritisak na medije koji već ionako kubure sa novcem, a vanredna stanja uvek pružaju zgodnu priliku za zloupotrebe tako da nisam optimista kad je u pitanju neposredna budućnost.
Korozivni uticaj Kine i Rusije na Balkanu
Cenzolovka: U izveštaju situaciju na Balkanu upoređujete sa “geostrateškim šahom”, navodeći povećano prisustvo autoritarnih sila kao što su Rusija, Turska i Kina. Možete li biti malo određeniji, posebno kad su mediji u pitanju?
Čaki: Demokratske sile, poput Evropske unije i SAD, se postepeno povlače sa Balkana tako da je logično da se praznina popunjava drugima. To je opasno, pošto autoritarne sile koriste korupciju i podrivaju državne strukture, nastavljajući da umanjuju transparentnost, odgovornost državnih organa i demokratiju.
Rusija i Kina su oportunistički nastrojene, ali njihov korozivni uticaj će ostaviti dugotrajne posledice na demokratiju na Balkanu. Takođe je važno napomenuti da istovremeno, države Balkana nisu pasivni posmatrači, već aktivno učestvuju koristeći odnose sa ovim silama za svoje unutrašnjopolitičke ciljeve.
U izveštaju se nismo bavili posebno pitanjem uticaja stranih faktora na medije, ali smo svesni da, na primer, Sputnik ima značajan uticaj na oblikovanje javnog mnjenja na način na koji to odgovara Rusiji.
U medijskoj i još važnije, u političkoj situaciji, u kojoj postoji sumnja u činjenice, faktori o kojima smo pričali mogu imati destruktivnu ulogu još više podrivajući veru građana u institucije.
Cenzolovka: Primetila sam da se izveštaj posebno bavi povećanim uticajem Kine koja, po vama, u pojedinim zemljama potiskuje negativne izveštaje o sopstvenom delovanju i finansijski održava potkupljivu elitu na vlasti ali i snabdeva represivne režime tehnologijom za nadgledanje građana.
Čaki: Komunistička partija Kine koristi različite aktivnosti kako bi proširila svoj uticaj na zemlje Evrope i Evroazije i to se sa širenjem dezinformacija o korona virusu sada jasno vidi. Naš izveštaj se bavio primerima od prošle godine, u koje spadaju širenje tehnologije za nadžor građana, i to posebno autoritarnim režimima što smatramo da je alarmantno.
U Srbiji to uključuje ugovore o „sigurnim gradovima“, instalaciju kamera, i kooperaciju sa kineskom policijom. Ovakve razmene sa Kinom su problematične u demokratskim društvima, i posebno zabrinjavajuće kada su u pitanju društva u kojima je razvijena prismotra građana.
Cenzolovka: U Srbiji su se više puta čule zamerke na vaše izveštaje. Kako biste prokomentarisali izjave da vaša metodologija nije dovoljno transparentna? Kako ste dolazite do godišnjih rangiranja?
Čaki: Naša kompletna metodologija uključujući sistem bodovanja I pitanja kojima se rukovodimo pri pisanju analize su dostupna na ovom linku: https://freedomhouse.org/reports/nations-transit/nations-transit-methodology. Kao što možete da primetite, mi posebno ističemo važnost snage demokratskih institucija, uključujući parlament, ali i institucija kao što su mediji i civilno društvo. Svake godine radimo sa lokalnim ekspertima čiji izveštaj prolazi više krugova provere.
Pre objavljivanja, izveštaj još pogleda dva do pet stručnjaka a o finalnim brojevima odlučuje naš savetodavni odbor. Svaki indeks je skica onoga što se dešava na terenu, mada se naravno trudimo da pružimo što je moguće potpuniju sliku.
