ENKo ima televiziju, ima vlast u rukama. Ko nema – vlada sobom. Kad je šaka u mislima, mišljenje je u šaci.
Problemi su složeni. U mozaik. Kad ne gledam TV, mislim da će se nešto desiti. Kad gledam, ne mislim.
Dok se slika razvija u mračnoj komori, svako sebe vidi u drugom svetlu. I kad ne radi, TV emituje mrak. Dok smo TV pretplatu plaćali preko strujomera, znali smo cenu mraka.
Da televizija nije u toku zbivanja, ne bi život tekao daljinski. Dokle god budete pritiskali crno dugme na daljinskom upravljaču, đavo će vam biti kriv. Da je prozor u svet spolja muzgav, iznutra mozgav, svaka glupost bila bi podnošljivija.
Glupost ne pogađa samo one koji češće gase no što se pale na daljinski.
Da nije daljinskog, patriotizam bi znao za granice. Dok su za ideale ginule budale, mogli smo se nečemu i nadati. Naravno, svi se pozivaju na zdrav razum, međutim, niko da ga prozove. Da smo postali od drekavaca, nadigli bismo takvu dreku da bi se i predvodnik morao osvrnuti.
Ko je na vlasti, koristi obećanje kao preventivno sredstvo. Dok ne obavi posao. Javni servis ne samo da neguje javnost u radu, nego i radi na njoj. Javnost je uznemirena njegovom ravnodušnošću.
Petog smo se nagutali suzavca. Od šestog – obećanja. Ko obećava sve i svašta, ne fali mu ništa. Ne treba žaliti za onim što je bilo petog, već za ovim od šestog. Petog smo promenili sve osim režima. Sada menjamo režim – ne bi li sve ostalo isto. To je zato što dogovor kuću gradi. Istom ciglom, kupljenom i prodatom.
Situacija nije ružičasta. Mi ne robujemo samo jednoj boji. Dok se televizija presvlači u ružičasto, nacija pari oči. Kad se dugine boje sliju u jednu, crno nam se piše. Ako vam se ukaže ružičasta mrlja na crno-belom televizoru, vi ne halucinirate. Promenila se krvna slika. Srbija je operisana od stida. Operacija nije uspela – još se crveni.
Kineska patka je specijalitet kineske kuhinje. Novinarska – srpske. Utva je divlja patka, uštva – novinarska. Pardon, ptičica iz državnog aparata je novinarska patka. Autoritet patke koja se kiti tuđim perjem spasava dvojnik. Patak. Ima uvrnuto pero.
Katodne cevi su okrenute gledaocima. Kad oružje progovori – uperene. U puščanu cev stane jedan metak. U katodnu – ostala municija.
Nismo slepi kod očiju, već kod televizora. Predvideli smo sve šta će se dogoditi. A nemamo pojma šta nas je zadesilo.
Ilija Marković
