ENIstini za volju, bilo je i upozorenja stručne javnosti da na silu i neregularno izabrani članovi Saveta Republičke radiodifuzne agencije i neće moći drugačije da rade. Zadivljujuće su, ipak, razmere cinizma kad predsednik ovog tela kaže da ne zna šta dalje nakon otkrića da je jedna televizija uplatila drugoj novac za konkurs RRA, na kojem su obe pobedile. I još doda da o tome treba pitati profesore koji su napisali ovako „glup“ Zakon o radiodifuziji.
Zahvaljujući tom Zakonu članovi Saveta RRA primaju plate kao sudije Vrhovnog suda Srbije, imaju na raspolaganju pravnike i druge stručnjake u monitoring službama, prostorije, tehniku, sekretarice, praktično su nesmenjivi i predstavljaju četvrtu granu vlasti pored zakonodavne, izvršne i sudske. Taj Zakon ih samo obavezuje da ga primene, garantujući im pravo da rade oslobođeni od pritisaka bilo koje vrste. Prema tom Zakonu, članovi Saveta prema sopstvenoj savesti i profesionalnoj proceni raspolažu prirodnim resursom zemlje – frekventnim spektrom. On od njih traži da poštuju pravila koja su sami propisali, kao na primer, da medij koji dobije dozvolu da koristi jednu frekvenciju, mora prethodno da dokaže da je finansijski sposoban da pravi program. A ne da dobije unapred prirodni resurs, pa da zahvaljujući tome ubira novac. Zakonom od njih traži da postupaju na jednak način prema svima, omogućujući fer konkurenciju, a ne da jednu stanicu isključuju uz pomoć policije, drugoj odbace prijavu zbog dana zakašnjenja, treću prihvate sa 20 dana zakašnjenja, a četvrtoj ne postave pitanje odakle joj pare.
Za srpski medijski prostor izgleda najviše važi ono staro: ako činjenice ne odgovaraju stvarnosti, tim gore po činjenice. To jest, ako Zakon ne odgovara postupcima Saveta RRA, tim gore po njega. Najveći deo teksta promena ovog zakona koji je parlament nedavno usvojio, a predsednik Srbije odbio da potpiše i vratio nazad u proceduru, nastao je upravo u RRA. Možda bi članovi Saveta mogli da ubace u amandmane za sledeće razmatranje ovog akta i stav da nisu dužni da proveravaju međusobne transakcije televizija i da to naročito nisu dužni ako su njihovi osnivači i prvi vlasnici svojevremeno bili vrlo bliski bivšem vladarskom paru, koji je takođe bio vrlo poznat po medijskim zakonima, naročito onom iz oktobra 1998. godine.
