ENU otvorenom pismu Jankoviću, koje je poslato i predsedniku i premijeru Srbije Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici, ministrima odbrane i unutrašnjih poslova Zoranu Stankoviću i Draganu Jočiću i zastupniku načelnika Generalštaba Zdravku Ponošu, Jukom pita da li je Vučinić saslušan povodom navoda koje je izneo u svom saopštenju.
Ova organizacija takođe pita šta se dešava s optužnicom protiv Vučinića i još 35 lica povodom dešavanja u vili Mir, tokom hapšenja Slobodana Miloševića, kao i šta je preduzeto po krivičnoj prijavi protiv Vučinića zbog upada u prostorije B92 u aprilu 2005. godine. Zahtevamo da ispitate i objavite kakva je veza Siniše Vučinića s civilnim i vojnim službama bezbednosti, imajući u vidu njegove navode o dobrim vezama u službama MUP i njegovo gostovanje na proslavi Dana bezbednosti u Makišu, navodi Jukom.
Povodom ova dva incidenta Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatra da je „Vlada Srbije je propustila priliku da bude konstruktivan pregovarač međunarodne zajednice u bečkim pregovorima u vezi sa statusom Kosova“. Isto tako, njena nespremnost da isporuči Ratka Mladića Haškom tribunalu dovela je do suspenzije pregovora sa EU, navodi Odbor, zamerajući vlastima nespremnost na suočavanje s prošlošću. Navodeći medijski sled događanja posle obelodanjivanja Izjave specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o krivici srpskog naroda, Odbor podseća na priloge dnevnika Kurir („Tri jahačice srpske apokalipse, Marti, care!“), te tekst Ljiljane Smajlović, glavne urednice Politike, „najuglednijeg srpskog lista“, kako se navodi, protiv Biljane Kovačević – Vučo. Dodaje se i „sofisticirana kampanja“ koja se „paralelno s tim, u nedeljniku NIN poslednjih meseci vodi protiv autora i izdavača publikacije ‘Vojislav Koštunica: Jedna karijera’ koja se, navodi se, „pretvorila u otvoreni napad na Sonju Biserko i Biljanu Kovačević – Vučo kao ‘decu komunizma’“.
Usledilo je saopštenje Siniše Vičića koji je, „prema sopstvenim rečima saradnik vojnih službi i u proteklih petnaest godina imao je važnu ulogu u najavljivanju izvesnih događanja“. Vučinić je, podseća Odbor, bio uhapšen u akciji Sablja 14. marta 2003. godine i proveo u pritvoru u samici Centralnog zatvora 30 dana. („Posle dolaska na vlast Vlade premijera Vojislava Koštunice, u tužbi koju je podigao zahtevao je da mu se zbog hapšenja u Sablji, pod sumnjom da je bio pripadnik organizovane kriminalne grupe, isplati milion i po dinara. Isplaćena mu je odšteta zbog „pretrpljenih duševnih bolova“ u iznosu od 357.000 dinara.)
Odbor još navodi da se kampanja protiv čelnika tri nevladine organizacije odvija u situaciji kada predsednik sudskog veća u postupku za ubistvo premijera Đinđića Marko Kljajević daje neopozivu ostavku „pod pritiscima kojima je izložen od početka samog suđenja i neposredno pre svedočenja svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija“.
Nevladina organizacija Žene u crnom optužila je Vladu Srbije da „sprovodi političku represiju i poziva na linč neistomišljenika“. „Režim Vojislava Koštunice sa svojim ministarstvima sile i tajnim službama kreira incidente i preko svojih eksponenata (Siniša Vučinić i ostali) javno poziva na harangu i linč političkih neistomišljenika“, navodi se u saopštenju kojem se pridružilo još 14 nevladinih organizacija iz Srbije. Cilj toga je, kako se navodi, prikrivanje od javnosti neuspeha Vlade premijera Koštunice u pregovorima o Kosovu i montiranje krivice za to nevladinim organizacijama za ljudska prava. R. D.
 |
