ENSmatrali smo da je to od posebnog interesa jer se Milošević dugo godina nalazio na čelnim funkcijama u državi i, samim, tim, bio u poziciji koja je omogućavala dodatno bogaćenje. Poreska uprava je odgovorila da ne raspolaže podacima o celokupnoj imovini Slobodana Miloševića i uputila nas da podatke potražimo u ostavinskom sudu koji u ostavinskom postupku utvrđuje imovinu ostavioca koja je predmet nasleđivanja.
Šabić je za Danas naveo da su sada moguće dve situacije. Prva, da Poreska uprava promeni svoj stav i stavi na raspolaganje informacije koje je Danas tražio. Prema njegovim rečima ovako nešto se često dešava. U bar polovini slučajeva u dosadašnjoj praksi, navodi Šabić, organ vlasti, posle njegove intervencije i bez posebnog naloga, dao je informacije koje je prethodno uskratio.
Šabić ističe da je moguće i da organ vlasti ostane pri prvobitnom stavu. U ovom drugom slučaju obaveza je Poverenika da, vodeći računa o svim relevantnim okolnostima, donese rešenje po žalbi. On je naveo da će to učiniti ako bude potrebno, ali da je o tome još rano govoriti.
– Neke stvari su očigledne. Bez obzira na opravdanost ili neopravdanost razloga kojima se organ vlasti rukovodio ne dajući vam tražene informacije, očigledno je da je Zakon povređen samim načinom na koji su informacije uskraćene. Jedini zakonit način da se ne udovolji zahtevu za pristup informacijama je taj da se donese rešenje kojim se zahtev odbija, kao pojedinačan upravni akt, s razlozima odbijanja, obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Uskraćivanje informacija ignorisanjem zahteva ili, kao u konkretnom slučaju, manje – više neformalnim dopisima ili obaveštenjima je ne samo nezakonito, nego i predstavlja prekršaj kažnjiv po zakonu – objašnjava Šabić.
On je dodao da je logično pretpostaviti da Poreska uprava raspolaže informacijama koje zanimaju Danas. Kako su predmet zahteva Danasa informacije o imovini jednog lica koje se traže od poreskog organa, kao relevantne bi se mogle pojaviti odredbe zakona koje se odnose na zaštitu službene tajne i one koje se odnose na zaštitu privatnosti.
– Međutim, odredbe o službenoj tajni ne treba tretirati van konteksta odgovarajućih odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama. A, on zaista predviđa da se tražiocu neće omogućiti pristup informacijama od javnog značaja ako bi se time učinila dostupnim informacija za koju je određeno da se čuva kao državna, službena, ili poslovna tajna, ali samo informacijama „zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji“ – ističe Šabić. On dodaje da je očigledno to da bi takve posledice mogle nastupiti kada je u pitanju zahtev lista Danas za podacima o imovini Slobodana Miloševića.
M. Miloradović
