ENTu presudu Četvrti opštinski sud doneo je 3. aprila ove godine, a Stojkoviću je ona dostavljena posle sedam i po meseci, navodi UNS i ističe da je neprihvatljivo da novinar bude kažnjen zbog teksta u kome postupke stranačkog obezbeđenja dovodi u vezu sa čelnicima političke partije i javno ih kritikuje. UNS je naveo da je Stojković u tekstu od 21. septembra 2002. godine „Kada mama kaže da je optuženi bolestan“ u Hronici za Zemun kritikovao sud zbog sporosti oduzimanja kamere ekipi TV „Mreža“ i fizičkog napada na Zemunca Branka Munjiza. Sve ovo stoji u „Medijskoj nedelji“ od 15. do 22. oktobra agencije BETA.
Prvo i osnovno jeste retka hrabrost urednika i novinara Dragana Stojkovića. Godinama Stojković odoleva najezdi, poplavi, ekološkoj katastrofi, teroru sile stvorene „na slabosti liberala“.
Jer Četvrti opštinski sud okleva kada je u pitanju oduzimanje kamere i šikaniranje novinara, ali zato hita kada je u pitanju „dovođenje u vezu postupaka stranačkog obezbeđenja sa čelnicima političke partije“.
Biće da su „Crvene beretke“ sve same počinile što su počinile, biće da još uvek treba reći da „paramilitarci“ ne postoje, da su subordinirani, da oni momci ispred „junakovih“ vrata tu stoje zato što proučavaju ponašanje prolaznika i uživaju u lepoti dana.
I biće da smo zaboravili kako je izgledalo optuživanje, osuđivanje i isplaćivanje novinara u vreme ministrovanja nad informacijama Aleksandra Vučića. No, opis svega toga bio bi odveć moralističan za ova tranziciona vremena „okrenuta budućnosti“.
Ono što bi moguće bilo interesantno za „demokratski blok“ jeste da je presuda Četvrtog opštinskog suda uručena Draganu Stojkoviću ovih dana, a da je donesena u aprilu mesecu prosto zato što je izborna kampanja počela i što na ovaj način radikali pokazuju svoju moć, ne bi li na osnovu nje prikupili što više glasova. Jer, ako može to, može i sve drugo, ako može tako, onda može svakojako. I uzalud je onda stalna pretnja „radikalizacijom Srbije“ u slučaju da međunarodna zajednica ne postupi onako kako joj predlažemo, da bi se svi skupa spasili od radikala, i uzaludno je onda pozivanje građanstva da uprkos svemu bude uz nas, e da bi se izbeglo veće zlo.
Ako po presudi Suda, Milicija ili Žandarmerija, jedanaest puta ne izvršava nalog Suda i ne sprovodi vraćanje u stan deložiranog Ivana Barbalića, šta to znači onda za „demokratski blok“? Ako se Milicija i Žandarmerija pokupi i ode prilikom naloga za iseljenje radikala iz Magistrata u Zemunu, zato što se na balkonu, ili na vratima pojavio „čelnik“ koji je zapretio masovnošću Partije stvarane takvim metodama, metodama unošenja straha, onda šta se može očekivati od birača, da ne budu „primitivni“, kako se to voli reći u televizijskim ćaskanjima, već „pristojni“ i „tolerantni“. Prema brahijalnoj sili. Velikim šakama i kratkim rukavima. Da li nešto od svega toga savetnici, marketinški timovi i štabovi, piplmetri, ankete, analitičari i ostali pripovedaju „čelnicima“ „partija demokratskog bloka“? Da je predizborna kampanja počela i da je zato sada uručena presuda Draganu Stojkoviću. E, ne bi li glasači videli ko je jači. Država ili Partija.
Prilikom jedne najezde u Hrvatskoj, Žarko Puhovski je u tisku rekao kako „država ima pravo i obavezu da štiti demokratiju“. Koja nije nešto što se samo od sebe događa.
Ovako, građani, izvolite se sami izboriti za svoja prava, za svoje institucije, za svoju državu, za svoj ustav, nemojte biti apatični i razočarani, nemojte da vam je od svega muka, izađite, izađite i glasajte za nas, oslobodite nas vi i Mupa, i Debea, i Crvenih beretki, svega što nam ne da mira da budemo demokrate po našoj i vašoj želji.
Borka Pavićević
