BEOGRAD – Plaćanje TV pretplate jedna je od najoomraženijih dažbina građana Srbije, ali se, eto, i pored svoje nepopularnosti, našla u Zakonu o radiodifuziji kao osnovni oblik finansiranja javnog servisa, ili Radio televizije Srbije. Pretplatu teško da ćemo izbeći jer nam u prilog ne idu evropska iskustva gde se najveće nacionalne TV kuće takođe finansiraju na ovaj način. Profesor Miroljub Radojković izjavio je za Glas da su se i u drugim zemljama bunili protiv ovakvog oblika finansiranja, ali da on ipak opstaje u Italiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji.
– Ovo je, pre svega, evropski model, dok su u Americi stvari nešto drugačije. ZDF, RAI i BBS na primer, dobijaju novac od pretplate, ali zato nemaju pravo na finansiranje iz budžeta. Naravno, kada se dogodi da nacionalne televizije upadnu u neke dugove, država tek onda interveniše kako javni servis ne bi zapao u veću krizu. Ove kuće imaju pravo da stiču sredstva i na druge načine pa i od reklama i komercijalnih programa, ali tu postoje precizna ograničenja. Novac koji pritiče od reklama ne sme biti veći od 20 odsto u odnosu na ukupan obim sredstava. To je čak najveći procenat koji u nekim zemljama nije veći od 15 odsto – rekao je Radojković.
On je istakao da su kao primer najsličniji nama Portugalija i Grčka, gde se pretplata takođe naplaćuje uz račune za komunalije. Radojković ističe da bi bilo nedopustivo da se uz sredstva od pretplate televizija istovremeno bude na budžetu jer je to onda klasičan i prevaziđen socijalistički sistem.
– Zakon o radiodifuziji uglavnom se držao pomenutog evropskog modela, a sumnjam da će nam gunđanje i neslaganje sa pretplatom pomoći da se od ovog modela odustane – rekao je Radojković.
Neki predstavnici komercijalnih elektronskih medija su proračunali da je RTS privilegovan u zakonu jer mu je omogućeno da od reklama zaradi više nego što su dozvoljeni evropski procenti od 20 odsto i plus dobija TV pretpaltu čime je povlašćeniji nego što to zaslužuje ako se uzme u obzir veliki višak zaposlenih i skromna i ne tako „bujna“ proizvodnja progama. Ovaj račun kaže da samo od reklama RTS može da inkasira više od 15 miliona evra godišnje, dok mu na osnovu pretplate pripada oko 2,5 milijardi dinara odnosno 31 milion evra. Ukoliko je računica tačna, to znači da je srpski procenat veći za 30 odsto nego evropski.
Zakonom je, doduše, postavljen limit tako da emitovanje reklame ne sme biti duže od 10 odsto ukupno emitovanog programa niti duže od šest minuta po satu programa.
– Ono što može olenjiti javni servis je upravo sama pretplata, jer u tom slučaju možete previše da se oslonite na nju umesto da se više posvetite proizvodnji i prodaji programa i emisija. Dodatna opasnost u ovom slučaju je to što bi se moglo desiti da se često poseže za nekim rezervama budžeta ukoliko TV ponuda javnog servisa i proizvodnja ne bude dovoljno kvalitetna, što je sada slučaj. Reklama čak može biti pozitivna u svemu tome, ali naravno mora biti ograničena da RTS ne bi bio u monopolskom položaju – rekao je Ćetković.
On je istakao da u Americi, na primer, reklama, proizvodnja i gledanost jesu glavni oblik finansiranja, dok je pretplata samo prisutna kod kablovskih kanala. Ćetković ističe da je do mnogo zdraviji i pravi tržišni model – gde se svi bore za gledaoce.
I. Stojković