ENSindikat novinara Srbije i Republički odbor Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, informativnoj deletnosti i kinematografiji pripremili su pre dve godine predlog nacionalnog kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike Srbije. Ali kao što pojedinac ne može da sklopi brak bez pristanka drugog partnera tako da ni sindikati ne mogu da isposluju kolektivni ugovor bez dogovora sa drugom stranom, odnosno poslodavcima. Vreme prolazi, a tvorci granskog ugovora još uvek pokušavaju da pronađu ko zapravo predstavlja tu drugu stranu koja bi bila reprezentativan predstavnik poslodavaca.
Dragana Čabarkapa, predsednik Sindikata novinara Srbije, kaže da su se proteklih meseci obraćali na razne adrese u traganju za partnerom, kontaktirali sa raznim udruženjima poslodavaca, a na poziv na sastanak krajem prošle godine odazvala se jedino Asocijacija medija. Međutim, kako sada stvari stoje, ni ta grupacija medijskih poslodavaca ne ispunjava osnovni uslov-da je reprezentativna.
Prema važećim propisima takav uslov, napominje predsednica tog sindikata, ispunjava organizacija koja okuplja najmanje 15 odsto direktora i vlasnika kuća i u kojima je minimum 10 odsto zaposlenih iz cele branše. Inače, reprezentativnost utvrđuje Ministarstvo za rad. Ovo ministarstvo, kažu sindikalci, u početku bilo je uključeno u pripreme, ali kada je donet novi Zakon o radu obavestili su nas da nisu nadležni oni već Ministarstvo kulture i medija. Dragana Čabarkapa, inače, podseća da novi ustav predviđa socijalni dijalog sindikata i poslodavac ali „mi to ne možemo da ispoštujemo bez druge strane“ koja to ili neće, ne može, ili ne ume da uradi.
Zoran Papić, izvršni direktor Asocijacije novinskih izdavača i elektronskih medija, potvrđuje da je priča tek na početku. Istina da je ovaj mogući partner sa strane poslodavaca okuplja menadžment, odnosno vlasnike uglednih glasila kao što su „Politika“, „Večernje novosti“, „Nedeljni telegraf“, „“Blic“, „Vreme“, „Studio B“ i druge, ali u tim kućama, kaže, po slobodnim procenama zaposleno je oko dve hiljade radnika, što je nedovoljno iz ugla propisa.
-Po ozbiljnosti i značaju kuća koja okuplja, naša Asocijacija jeste vrlo reprezentativna. Međutim suštinska reprezentativnost članica Asocijacije nije isto što i reprezentativnost koju treba ostvariti u sindikalnim pregovorima. Asocijacija medija sada nema tu brojčanu reprezentativnost. Da bismo obezbedili taj uslov odlučili smo da i ostalim medijskim kućama ponudimao sporazum o udruživanju radi zajedničkog učešća u pregovaranju i zaključenju kolektivnog ugovora. Pozivi su upućeni krajem prošle godine, do sada još nema rezultata. Kao i članstvo u Asocijaciji, tako i prihvatanje sporazuma o udruživanju zavisi od menadžmenbta, vlasnika medija i njohove odluke a to je sve na dobrovoljnoj bazi i nije zakonska obaveza-kaže Papić i baš zato smatra da nije uputno da proziva kuće koje se pozivu nisu odazvale.
-Asocijacija medija niti koči niti izbegava dogovore sa sindikatom o kolektivnom ugovoru. Uostalom, u zemlji postoje i druge medijske organizacije ali jedino je naša pristala da na tu temu razgovara sa sindikatom, što znači da ima dobru volju. Čim obezbedimo i brojčanu reprezentativnost možemo da nastavimo da se dogovaramo sa sindikatom-navodi Papić.
Upućen u dosadašnji istorijat rađanja kolektivnog ugovora za novinare smatraju da bi krvnu sliku ovoj poslovodnoj asocijaciji mogao da „popravi“ recimo jedan RTS koji upošljava nešto manje od 4000 radnika. Takvih nagoveštaja bilo je, ali tamnošnji sindikati trenutno su zauzeti poslovima koji proističu iz transforamacije te kuće u javni servis. Ako je za utehu, granski kolektivni ugovor u zemljama sa prostora bivše Jugoslavije imaju jedino novinari iz Slovenije dok u Hrvatskoj to pokušavaju već dvanaest godina.
Marija Petrić
