ENKako je najviše puta propise prekršio RTS, čiji je generalni direktor Aleksandar Tijanić izrazio sumnju da postoji namera da se javnom servisu ukine pravo da ima reklame, Vasić navodi da se RRA sa time ne bi saglasila.
– Ni meni, niti bilo kome u Savetu nije poznato da postoji plan za ukidanje marketinga RTS, a nama bi tako nešto moralo biti poznato. To bi moralo biti zakonski regulisano, a sigurno je da Savet RRA ne bi podržao takvu zakonsku inicijativu i ne postoji način da naš stav bude „zaobiđen“… RTS ima finansijskih teškoća, ali vreme je da više počne da radi na naplati pretplate. Time se javni servis nije bavio od decembra prošle godine. Jeste li možda primetili neku kampanju na tu temu, jer ja nisam? Zahtevaćemo od Upravnog odbora RTS koji je, inače, izabran na predlog RRA, objašnjenje zašto se ne poštuje Zakon o reklamiranju kao i plan aktivnosti na povećanju prihoda od pretplate – kaže Vasić.
On još napominje i da „finansijske teškoće ne mogu biti opravdanje za kršenje Zakona“, kao i da ga je RTS najviše i drastično kršio i u pogledu trajanja reklama, vremena između reklamnih blokova, pa čak postoji i prikriveno reklamiranje kao apsolutno zabranjeni oblik oglašavanja“. Primedbu iz RTS da u Zakonu ne postoji jasno tumačenje šta je to reklama, odnosno da li se u to ubraja i najava sopstvenog programa, Vasić kategorički opovrgava.
– U Zakonu eksplicitno piše da je najava sopstvenog programa takođe reklama. Šta reći za primer kada ta najava ide sa slikom zgrade neke banke u pozadini, pa zatim sledi reklama te banke bez jasne najave da sledi reklamni blok? – pita Vasić.
Zanimljivo je šta je to „prikriveno reklamiranje“ koje je pomenuo zamenik predsednika Saveta RRA. U članu pet Zakona o oglašavanju ovako se određuje: zabranjeno je oglašavanje usmereno na podsvest kao i preporučivanje proizvoda i usluga tokom emisija koje nisu namenjene oglašavanju i drugi oblici skrivenog oglašavanja.
Psiholog Prvoslav Plavšić koji je vodio Centar za istraživanje RTS za Danas kaže da je vrlo teško bez opsežnog analiziranja i eksperimentalne provere utvrditi koje reklame utiču na podsvest gledalaca.
– Neko bi to morao da prati, na sličan način kao što Savet za štampu Medija centra prati pisanje štampe. Pitanje je ozbiljnije nego što izgleda jer smo svi na neki način zamorčići za takve poruke. Teoretski, to je „stari“ problem televizije, koji se istražuje od pre dvadesetak godina. Reč je o takozvanom „hipodermičnom efektu“, što bi se slobodno prevelo kao zavlačenje pod kožu i odnosi se na delovanje ispod praga svesti. Izlaganje takvim porukama svest ne primećuje i nema mogućnost racionalnog izbora. Recimo, to bi značilo da izlaganje takvim reklamama opredeljuje naš izbor u prodavnici za neki sok ili političkog vođu, a da uopšte nismo svesni dejstva poruke. Teško je navesti kakve bi to poruke bile, to nisu samo kratkotrajne televizijske slike, bitan je i njihov kontekst. U mnogim zemljama je takva vrsta reklamiranja zabranjena – podvlači Plavšić.
Upitan da li bi se to moglo odnositi i na ton, pošto je očigledno da neke TV stanice preko svake mere pojačavaju ton prilikom emitovanja reklama, on odgovara negativno.
– Neujednačenost tona proizilazi pre svega iz nedovoljnih tehničkih standarda. Ona verovatno ima dejstvo na gledaoce u tom smislu što ih odvraća od proizvoda koji se tako reklamiraju pošto moraju da stišavaju ton. To bi trebalo da zabrine marketinške agencije koje prave takve reklame – smatra Plavšić.
J. Lukač
