ENMožda bi ova izjava bila shvaćena tek kao jedna u nizu nepromišljotina, da je nije izrekla s mesta predsednice UO Studija B.
Jer, izjava koje su je proslavile mnogo je više – od one da se „od stupanja na dužnost ministra prosvete svake večeri pred spavanje moli Svetom Savi da je prosvetno umudri“, do pripisivanja stihova „Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“ Desanki Maksimović. No, bilo je tu i poteza koji su dočekani na nož, a mogu se ilustrovati izjavama poput one da kompjutere u školama treba ukinuti jer su „loši za zdravlje“, ili ukidanja darvinizma „jer je ta teorija podjednako dogmatska kao i ona koja kaže da je čoveka stvorio Bog“.
Ljiljana Čolić je rođena 1956. u Zemunu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za orijentalnu filologiju, a doktorirala je 1994. Od 1980. je radila na Filološkom fakultetu u Beogradu i ima zvanje vanrednog profesora za predmete Osmanski turski jezik i Osmanska diplomatika s paleografijom. Posvećena je nauci o poveljama, odnosno veštini čitanja i tumačenja starih rukopisa. Jedno vreme bila je i gostujući profesor na Filozofskom fakultetu u Prištini. Bila je poslanik u Veću građana Savezne skupštine SRJ, član skupštinskih odbora za spoljnopolitičke poslove i javno obaveštavanje, kao i član jugoslovenske delegacije u Savetu Evrope.
Posle ministrovanja (a na to mesto je dala ostavku zbog pritiska javnosti zbog ukidanja Darvinove teorije) napisala je delo: Put, pripovest jednog neuspešnog ministra prosvete jer je smatrala da iza nje „treba da ostane svedočanstvo o tome kako je izgledalo tih šest i po meseci na ministarskoj dužnosti“, a potom i „O parlamentarnoj diplomatiji kroz lično iskustvo“.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke Srbije i članica Glavnog odbora. Uprkos činjenici da tečno govori engleski, francuski, turski i arapski, za svog ministrovanja ukinula je učenje engleskog jezika od prvog razreda. Nije udata. Živi u jednom od zemunskih solitera.
Nataša Bogović
