ENNjoj i njenom peru nikada nije nedostajala snaga određena za tako mnogo događanja koja se dešavaju u životima svakoga od nas. Ta dešavanja koja bi bila u nevidim zagubljena da se ko zna kada još Emira nije upustila u avanturu dugog putovanja u noć svojim perom. Emira je gledajući dešavanja oko sebe tako pažljivo, tako razborito i razložno slagala reči u svoje neizbrojive tekstove, od prvih napisa u sarajevskom Oslobođenju do prelaska u Beograd i čitavog veka u Politici.
Emiri je malo ko bio ravan po bistroj reči, naročito se to kasnije jako osećalo u njenim putopisima „Jerusalim, na proputovanju“ i u „Zapisima o mojoj porodici“, oba u izdanju tako istrajne, majstorske radionice Savete i Slobodana Mašića. Mi, koji smo ostali, kada je ona već u nekom prostoru nad nama, daleko među kasnim zvezdama noći, znamo koliko iznimno vredi svaka njena reč. Mnogobrojnim prijateljima i potpisniku ovih slova iznimno teško pada ovaj odlazak zauvek, u ova nevremena, kada su tako retka bića poput Emire, dostojna neizmerne ljubavi, poštovanja i nezaboravljanja.
Straja Šuljagić
