ENBjelica je najavio da će najverovatnije predložiti nekoj poslaničkoj grupi amandman koji bi predvideo da uvreda i kleveta nisu krivično delo ukoliko se utvrdi da je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom. On je istovremeno napomenuo i da je pitanje da li će brisanje zatvorske kazne proći, jer se „ne zna da li su poslanici i dalje ljuti na novinare zbog pisanja o visini njihovih plata“.
U susret skupštinskoj raspravi o vladinom Predlogu krivičnog zakonika Nezavisno udruženje novinara organizovalo je juče javnu raspravu novinara i pravnika iznoseći stav da iz Predloga treba brisati zatvorsku kaznu predviđenu za dela uvrede i klevete. Protiv ovakvog predloga ništa nema ni advokat Slobodan Šoškić, član Radne grupe Ministarstva pravde za izradu Predloga, a tvrdi da isto mišljenje ima i šef Radne grupe Zoran Stojanović. Brisanje zatvorske kazne na pola puta je od rešenja za koje se zalaže NUNS, a to je potpuno brisanje uvrede i klevete iz zakonika. Istog stava je i advokat Zdenko Tomanović, koji za ovaj predlog ima više pravnih obrazloženja. On navodi da postojanje uvrede i klevete u Krivičnom zakoniku ne vrši svoju preventivnu funkciju dvadeset godina i da društvo nije ništa manje klevetničko zbog toga.
– Zašto bi država arbitrirala između mene i novinara koji me kleveće. Problem je što kaznu ubira država i ako tražim nadoknadu štete za povredu ugleda i časti tražim je za sebe, a ne za državu – istakao je Tomanović koji se zalaže da ova oblast bude predmet samo civilnog prava. Tomanović ukazuje i da su naše sudije sklone da popuste pred političkim pritiskom i izražava bojazan da se dela uvrede i klevete mogu koristiti za političku odmazdu.
Odgovarajući na ove teze Slobodan Šoškić ukazuje da je praksa pokazala da novinari najčešće nisu zatvorski, pa čak ni novčano kažnjavani. Šoškić dodaje i da brisanje ovih dela iz zakonika može nekoga da uputi da uzme silu u svoje ruke i da okonča spor fizičkim obračunima. On smatra i da bi naknade štete u građanskoj parnici, u slučaju brisanja klevete i uvrede kao krivičnih dela iz zakona, bile mnogo veće nego sada.
Urednici najvećih beogradskih medija su sa druge strane odbili obrazloženja prestavnika vlasti po kojima za ova dela treba da bude predviđena zakonska kazna, jer je tako i u evropskim demokratijama. Nebojša Bugarinović, predsednik NUNS objašnjava da to jeste tako, ali da Francuska i Nemačka već godinama ne primenjuju ove odredbe. Uprkos različitim stavovima o rešenjima u zakoniku i novinari i pravnici su se složili da je Srbija klevetnička država i da živimo u atmosferi u kojoj se čast i ugled svakodnevno povređuju.
