ENNa današnji dan, 11. aprila 1999. godine, ispred svog stana u Beogradu, mučki je ubijen Slavko Ćuruvija. Ni posle osam godina ne zna se, bar ne zvanično, ko je tog uskršnjeg popodneva ispalio smrtonosne hice u vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina”. Doduše, već mesecima se u Specijalnom sudu sprovode takozvane istražne radnje, ali je neizvesno kada će i da li će one rezultirati pokretanjem krivičnog postupka.
– Istražne radnje se vode na osnovu Zakona o krivičnom postupku i u ovoj fazi nema okrivljenih, čak ni u formi NN osoba – kaže advokat Rajko Danilović, zastupnik Slavkovog brata Jove Ćuruvije. – Praktično, sada je u toku obezbeđivanje dokaza za sud. Mnogo je indicija, međusobnih optužbi, upiranja prstom u ovoga ili onoga, ali sve to treba potkrepiti materijalnim dokazima.
Kako „Politika” nezvanično saznaje, do sada je u postupku istražnih radnji saslušano više od 50 svedoka, a reč je uglavnom o pripadnicima bivšeg Resora državne bezbednosti i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije koji su bili angažovani na praćenju ili na pokušajima pokretanja policijske istrage povodom Ćuruvijine likvidacije. Među saslušanima je i više visokih funkcionera RDB-a i UBPOK-a.
Saslušanje svedoka počelo je 11. januara. Među prvima su iskaze dali nevenčana supruga ubijenog novinara Branka Prpa, direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, novinar Milovan Brkić, kao i Miroslav Marković, novinar lista „Ekspres Politika”, autor teksta „Ćuruvija dočekao bombe”.
Pretpostavka je, međutim, da su ključni svedoci za eventualno pokretanje sudskog postupka pripadnici Devetog odeljenja (tehnika, snimanje, prisluškivanje, tajno praćenje „objekata”) Centra Resora državne bezbednosti (CRDB) Beograd, kao i operativci iz drugih organizacionih jedinica koji su im pomagali u višednevnom tajnom praćenju novinara i izdavača. Advokat Rajko Danilović svojevremeno je sačinio dokument „Prepis saslušanja radnika državne bezbednosti i novinara u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije”. Reč je o citiranim ili prepričanim izjavama operativaca koji su saslušavani povodom ubistva.
Između ostalog, iz dokumenta proističe da je na dan ubistva Slavka Ćuruvije operativac Ljubiša Dragović odrađivao smenu od 7.30 do 15.45 časova. Nalazio se u vozilu „opel omega”, na raskrsnici ulica Lole Ribara i Palmotićeve. Kada je krenuo da prati Ćuruviju, zaustavio ga je jedan muškarac. Dragović je ovako opisao neobičan susret:
„… muškarac star oko 40 godina, visine oko 180 santimetara, krupnije konstitucije, kratko podšišan, sa visokim zaliscima. Na sebi je imao jaknu zelene boje.”
Tajanstveni prolaznik upitao je Dragovića da li radi za Zokija, misleći na načelnika Devetog odeljenja Zorana Pavića. Dragović je u nastavku saslušanja rekao:
„O susretu sa pomenutim muškarcem detaljno sam informisao nakon dva-tri dana svog načelnika Zorana Pavića… Ja sam shvatio da Pavić zna o kom se čoveku radi.”
Među prvima u postupku sprovođenja istražnih radnji u Specijalnom sudu saslušan je i „čovek iz kockarnice” koja se nalazila na ulazu pasaža u Svetogorskoj broj 35. Interesantno je da je tri dana posle Ćuruvijinog ubistva načinjena službena beleška o razgovoru sa D. G. iz Borče, radnikom kockarnice „Vega”. D. G. je policajcima izjavio da je u trenucima zločina u lokalu bio prisutan jedan mladić koji se kockao na aparatima. Nekoliko dana kasnije sačinjena je nova službena beleška u kojoj je konstatovano da je identifikovan taj mladić iz kockarnice. On je izjavio da je začuo pucnjeve, da je legao na patos i zaklonio se, a da je po prestanku pucnjave izašao iz objekta i nabasao na Branku Prpu, koju je pokušavao da smiri dok je vrištala. Veoma je verovatno da je ovaj mladić video ubice. Njegov identitet je poznat istražnim organima.
Ko je čovek sa zelenom jaknom? Da li je on bio neposredni izvršilac i ako jeste od koga je dobio nalog? Uz podsećanje da je slučaj „Ćuruvija” proglašen službenom tajnom, zbog čega ne sme da ga javno komentariše i uz informaciju da se istražne radnje nastavljaju u maju, advokat Rajko Danilović na kraju zaključuje: „Sve se zna…”
M. Janković
