ENBeograd – MUP Srbije i dalje traga za napadačima koji su u noći između petka i subote pokušali da ubiju novinara nedeljnika Vreme Dejana Anastasijevića. U istrazi o ovom bombaškom napadu na stan novinara Anastasijevića policija je dosad saslušala više desetina ljudi za koje se pretpostavlja da bi mogli da imaju informacije koje bi pomogle istražnim organima. „Intenzivna istraga je u toku i u interesu istrage ne mogu ništa da kažem“, izjavila je za Danas portparolka MUP Dragana Kajganić.
Pomoćnik načelnika Kriminalističke policije Veljko Subašić izjavio je juče da su tragovi pronađeni na mestu napada već obrađeni u Nacionalnom kriminološko-tehničkom centru. U interesu istrage ni on nije želeo da obelodani do kojih je konkretnih informacija policija do sada došla.
On je od javnosti zatražio strpljenje i obećao da će MUP uraditi sve kako bi se što pre otkrilo ko je iza pokušaja ubistva.
– Relativno je lako u proteklom periodu bilo doći do ručne bombe, nije potrebno posebno znanje za rukovanje eksplozivima da bi se ta bomba aktivirala. Jedino je čudno što su stavljene dve bombe, profesionalac bi pretpostavio da obe neće biti aktivirane – naveo je Subašić.
Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, za Danas kaže da je moguće uraditi DNK analizu ukoliko postoje forenzički tragovi ili mikrotragovi na mestu izvršenja zločina ili oko njega, ili na bombi koja nije eksplodirala.
– Međutim, nastaje problem s čim se ta DNK poredi, zbog toga što to možete porediti samo s bazom DNK, a takvih baza mi još nemamo. Dakle, da biste identifikovali čija je to DNK morate imati obaveštenja o sumnjivim osobama pa od njih uzeti DNK i upoređivati. Sve drugo teško je sprovesti, što znači da nije nemoguće – ocenjuje Radovanović.
On smatra da je u svakom slučaju nezamislivo da počinioci takvog zločina i njemu sličnih toliko dugo ne budu otkriveni.
– Ubica Slavka Ćuruvije već sedam godina nije otkriven, kao ni mnoga druga ubistva i napadi na novinare. Problem je i to da čak i kada se počinioci kazne te sankcije iznose godinu dana zatvora, ili uslovnu kaznu. Na taj način stimulišu se napadi i javno pokazuje kriminalcima da su novinari lake i besplatne mete. Uz sve to, ako su kazne za takva dela minimalne ne može se očekivati ozbiljna borba protiv takvih krivičnih dela. Ukoliko čovek koji propagira fašističke ideje i prekine jedan skup dobije godinu dana kazne zatvora, onda priča o bilo kakvoj borbi protiv fašističkih i šovinističkih organizacija pada u vodu – ističe Radovanović.
On ocenjuje da ukoliko budu pronađena lica koja su izvršila pokušaj ubistva na Anastasijevića kazna ne može da bude velika jer, kako kaže, ima sijaset olakšavajućih okolnosti.
– Kod nas je zakonodavac namerno napravio rupe u zakonu u vidu olakšavajućih okolnosti, tako da za svako delo sud može naći osam olakšavajućih okolnosti.
– Ukoliko je u nekom slučaju predviđena minimalna kazna, recimo pet godina, sud može izreći kaznu ispod tog minimuma. Teško da bilo gde u svetu postoji izricanje niže kazne od minimalne. U konkretnom slučaju kazna za pokušaj ubistva je od jedne do deset godina. Međutim, budite uvereni da će biti izrečeno ili godinu dana, ili manje od godinu dana – zaključuje za Danas Radovanović.
Podsećamo da nijedno ubistvo novinara u Srbiji nije rasvetljeno i niko nikada nije odgovarao za napad na novinare. I ovaj pokušaj ubistva upravo je posledica neotkrivenih ubistava novinara i sve češćih napada na poslenike javne reči u Srbiji. Smrt novinarke Dade Vujasinović, koja je pre 13 godina pronađena mrtva u svom stanu, nikada nije dobila sudski epilog. Takođe, javnosti nikada nije zvanično saopšteno ko su nalogodavci i ubice vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije koji je pre osam godina na Uskrs ubijen ispred zgrade u kojoj je živeo. Predmet je još u fazi predistražnih radnji. Ne zna se ni ko je ubio dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića pre pet godina.
Novinari koji su u svojim istraživanjima otišli daleko i svoja otkrića prezentirali otvoreno i bez samocenzure bili su i javno blaćeni i ponižavani izmišljenim tekstovima po tabloidima. Praktično, zbog verbalnog delikta odgovaraju za javnu reč pred sudovima i kažnjavaju se visokim novčanim kaznama. Međutim, na sudu u Srbiji do sada još niko nije odgovarao za ubistvo i napad na novinara. O tome koliko je novinara u poslednjih petnaestak godina napadnuto ne postoji precizan podatak. Međutim, samo prema podacima NUNS u toku 2006. godine bilo je oko 50 prijavljenih napada. U toku 2007. statistika beleži u proseku pet do šest prijavljenih napada mesečno. Novinari su neretko bili i na meti političara iz vlasti i državnih službenika koji su na postavljena novinarska pitanja znali da odgovore i udarcima, uvredama i ponižavanjem.
Napad na porodicu Anastasijević osudili su predsednik i premijer Srbije, kao i novinarska udruženja, predstavnici političkih partija i nevladine organizacije, ističući da je potrebno što pre otkriti počinioce tog dela. Tim povodom juče su se oglasili Savez vojvođanskih Mađara, Centar modernih veština, Savet Interfera i RTV Spektar, Društvo za istinu o NOB, kao i pokrajinski ombudsman Petar Teofilović.
J. Čolak- I. Kljajić
