Pretraga
Facebook-f Twitter Youtube
Main Menu

Nagrade

Nagrada za istraživačko novinarstvo
“Dejan Anastasijević”

Povodom 3. maja, Dana slobode medija, i zbog izuzetnog značaja koje istraživačko novinarstvo ima za razvoj novinarstva, u borbi protiv korupcije, pritiska vlasti i drugih centara moći na pojedince ili organizacije kao i za demoktratski razvoj našeg društva, Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz pomoć Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji od 2006. godine dodeljuje nagrade za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu.

Ovim nagradama, NUNS i Ambasada SAD, žele da podrže i afirmišu novinare koji se na ozbiljan i profesionalan način bave temama koje su od izuzetne važnosti za javnost u Srbiji.

Nagrada se dodeljuje u tri kategorije: elektronski mediji (radio i televizija), štampani mediji i onlajn mediji.

 

Od 2020. godine nagrada nosi naziv po našem kolegi, vrsnom novinaru Dejanu Anastasijeviću. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove Dejanov talenat, znanje i novinarski rad bili su za poštovanje i divljenje. Pravi uvid u događaje na eks-jugoslovenskim prostorima nemoguć je bez Dejanovih tekstova i priloga. Ostaće upamćen po svom hrabrom i temeljnom izveštavanju sa ratnih terena i istraživanju ratnih zločina i kriminala.

 

Istrajnost u profesionalnom obavljanju novinarskog posla, Anastasijević je umalo platio životom kada je u aprilu 2007. godine pokušan atentat na njega. Na prozore njegove kuće postavljene su dve bombe od kojih je jedna eksplodirala. Taj zločin nikada nije istražen, te se slučaj i dalje nalazi u predistražnoj fazi. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove. Zbog toga ova nagrada ima još veći značaj i težinu.

 

Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. usvajanjem Deklaracije u Vindhoku, na konferenciji Ujedinjenih nacija o slobodi medija u Africi. Tom deklaracijom, cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija za slobodu medija. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na preporuku UNESKA, 20. decembra 1993. godine, usvojila deklaraciju proglasivši 3. maj za Dan slobode medija. Taj dan svojevrsni je podsetnik vladama širom sveta da poštuju slobodu informisanja, ali je i način za izražavanje solidarnosti sa svim novinarima i ostalim zaposlenima u medijima koji trpe represiju ili su stradali zbog profesije koju obavljaju.

 

U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, koja je doneta decembra 1946. godine Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija,  u članu 16. navodi se da je sloboda informisanja fundamentalno ljudsko pravo.  Sloboda štampe smatra se kamenom temeljcem ljudskih prava i garancija svih drugih sloboda.

Edit Content

Prvu nagradu žirija osvojio je BIRN, drugu KRIK, a treću CINS, koji je osvojio i nagradu publike.

 

Najbolji istraživački rad, prema oceni stručnog žirija bio je tekst BIRN-a „Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima”, autora Gordane Andrić, Aleksandra Đorđević.

 

Na drugom mestu našao se rad novinara KRIK-a Bojane Jovanović, Milice Vojinović i Stevana Dojčinovića  “Žandarm Vučković naređivao kriminalcima, uništio telefone Saleta Mutavog nakon njegovog ubistva”.

 

Treća nagrada pripala je novinarima CINS-a Ivani Milosavljević, Teodori Ćurčić i Vladimiru Kostiću za tekst pod nazivom “CINS u kol centru SNS-a: Agencija za hostese, kupovina glasova i milioni u kešu”. Za isti rad CINS je dobio i nagradu publike.

 

Žiri je dodelio i posebne plakete novinarkama Dragani Prici Kovačević, Teodori Ćurčić i Gordani Andrić za rad “ Porodično nasilje nad decom: Nevidljive žrtve” koji je objavio BIRN i autorima CINS-ovog   Podkast serijala “Tragovi”, sezona “Zao čas” Jovani Tomić i Stefanu Markoviću.

Edit Content

Jeleni Zorić sa Televizije N1 dobitnik je nagrade “Dejan Anastasijević” u konkurenciji elektronskih medija za emisiju „Optužnica-Jovanjica“.

 

U kategoriji onlajn medija nagradu je osvojila novinarka BIRN-a Natalija Jovanović za tekst „Korona: Broj umrlih i zaraženih višestruko veći od zvanično saopštenog“.

 

Tekst Sandre Petrušić „Na potezu je republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac: Falsifikovanje podataka bitnih po javno zdravlje“ objavljen u nedeljniku NIN, odneo je pobedu u kategoriji štampanih medija.

Edit Content

Dobitnik nagrade “Dejan Anastasijević” u kategoriji elektronskih medija je novinar N1 Adam Santovac za dokumentarac „Mega diplomac“ o mahinacijama na beogradskom Univerzitetu Megatrand i načinu na koji je do diplome došao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

 

U kategoriji „Onlajn mediji“ nagrada je pripala serijalu tekstova Aleksandra Đorđevića i Jelene Veljković iz BIRN-a, pod nazivom „Otac ministra policije – povlašćeni trgovac oružjem“ o korupciji u samom državnom vrhu Srbije.

 

U kategoriji štampanih medija nagrađen je tekst Vuka Cvijića „Afera Krušik“, objavljen u nedeljniku NIN o istoj temi – trgovini oružjem fabrike „Krušik“ u koju su upleteni visoki državni funkcioneri Srbije.

Edit Content

Za najbolji istraživački prilog u konkurenciji radio i TV stanica proglašen je prilog novinarke RTS-a Vere Aksentijević o problemima sa kojima se u zdravstvenim ustanovama suočavaju psihijatrijski bolesnici.

Prvu nagradu u konkurenciji štampe dobio je Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a, za istraživanje objavljeno u nedeljniku Vreme, posvećeno novčanim pozajmicama koje je izdavala beogradska Viša poslovna škola.

U konkurenciji onlajn medija, prvu nagradu dobilo je istraživanje grupe novinara mreže KRIK o poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa nekretninama u Bugarskoj.

Edit Content

Novinar Radija Slobodna Evropa Milan Nešić dobitnik je godišnje nagrade za istraživačko novinarstvo u kategoriji elektronskih medija, za istraživački serijal “Fantomski graditelji u činovničkoj koloniji” koji u više nastavaka govori o bespravnoj gradnji šestospratnog objekta u beogradskoj opštini Voždovac.

 

Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović osvojila je ovogodišnju nagradu za istraživačko novinarstvo u oblasti portala za serijal istraživačkih priča o stanu ministra odbrane Aleksandra Vulina i slučaju „tetka iz Kanade“

 

U kategoriji štampanih medija nagradu je dobio Saša Stojković iz “Vranjskih” za tekstove o sufinansiranju lokalnih medija

Edit Content

Novinarka RTS-a Tamara Tankosić nagrađena je u kategoriji elektronski medijim, za prilog „Dečije bolesti zakazivanja pregleda elektronskim putem“ iz decembra 2018.

Za tekst „Masakr mladića u Pandi i dalje tajna“ novinar lista Danas Velimir Perović nagrađen je u kategoriji štampani mediji.

U kategoriji onlajn medija nagrađena je novinarka BIRN-a za serijal tekstova o nelegalnoj gradnji na Goliji.

Plaketa za hrabrost dodeljena je novinarima portala Žig Info Milanu Jovanoviću i Željku Matročeviću za tekst „S tri flaše piva do kuće: Za par godina, predsednik Skupštine opštine Grocka kupio dva placa i napravio sebi kuću“.

Žiri je odlučio da specijalne plakete dodeli novinarki Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Dini Đorđević za priče „Od nigerijske šeme do tajne milionske EPS nabavke“ i „Šarićev saradnik u poslu sa malim hidroelektranama“, kao i novinarki VOICE-a Ranki Ivanoski za serijal tekstova o malverzacijama sa privatnom spalionicom životinjskog otpada.

Edit Content

Za najbolji istraživački prilog u konkurenciji radio i TV stanica proglašen je prilog novinarke RTS-a Vere Aksentijević o problemima sa kojima se u zdravstvenim ustanovama suočavaju psihijatrijski bolesnici.

 

Prvu nagradu u konkurenciji štampe dobio je Aleksandar Đorđević (BIRN), za istraživanje objavljeno u nedeljniku Vreme, posvećeno novčanim pozajmicama koje je izdavala beogradska Viša poslovna škola.

 

U konkurenciji onlajn medija, prvu nagradu dobilo je istraživanje grupe novinara mreže KRIK o poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa nekretninama u Bugarskoj.

Edit Content

U kategoriji elektronskih medija dobitnik je bio Adam Santovac (Televizija N1), za emisiju „Jalovište neodgovornosti“.

 

U kategoriji štampanih medija laureat Slobodan Georgiev za tekst „Otkrivena tajna ministarskog sefa“ (Vreme).

 

U kategoriji onlajn medija nagrađena serija tekstova o poplavama, objavljena na sajtu CINS-a, koji su zajedno radili Milica Stojanović i Perica Gunjić.

Edit Content

Nagrada u kategoriji elektronskih medija (radio i televizija) pripala je Vesni Radojević i Anđeli Milivojević iz TV Mreže i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) za prilog o prevarenih građana koji još uvek čekaju stanove u Filmskom gradu, prikazan na RTS-u u okviru emisije TV Mreža.

 

U kategoriji štampanih medija dobitnici su bili Aleksandar Đorđević i Slobodan Georgiev (BIRN) za tekst „Marketinške zvezde na političkom polju“, objavljen u nedeljniku Vreme.

 

A nagrada u oblasti onlajn medija dodeljena je Dragani Pećo, Dinu Jahiću i Jasni Fetahović iz CINS-a za tekst „Plaćena međunarodna priznanja za kićenje na domaćem terenu“.

Edit Content

U kategoriji štampanih medija nagrađena je Sandra Petrušić za serijal tekstova „Dosije bolnice-pare za raspad“, o zloupotrebi u bolnicama u Srbiji, objavljenih u nedeljniku NIN.

 

U kategoriji onlajn medija nagrađeni su novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Slobodan Georgiev  i novinari CINS-a Jelena Vasić i Vladimir Kostić, za tekst “Do BusPlusa kroz rupe u sistemu”.

 

U kategoriji TV i radio priloga nagradu su dobili Dragan Stanković i Zorana Jovičić za prilog „Kako je potrošeno 19 miliona za Konstantina“ emitovanom na niškom RTV Bel ami. 

Edit Content
Click on the Edit Content button to edit/add the content.
Edit Content

U kategoriji za najbolji televizijski prilog dobila je ekipa Insajdera B92 za serijal „Prevara veka“ u preduzeću Kolubara.

 

Nagradu u kategoriji onlajn novinarstva dobio je Zoran Janić za serijal „Kabinet doktora Koštunice“ koji je objavljen na Internet portalu E-novine.

 

Novinar Vranjskih Zoran Radulović dobitnik je nagrade u kategoriji štampanih medija, za serijal tekstova „Sve laži i obmane Dragomira Tomića“.

 

Tim CINS-a poneo je nagradu u kategoriji mladih novinara za serijal tekstova „Projekat Mišković“.

Edit Content

Za televizijsko novinarstvo prvu nagradu dobio je samostalni istraživač i autor Želimir Gvardiol za televizijski dokumentarac „Izdajnik protiv zločinca“, emitovan na B92.

 

Drugu nagradu u istoj kategoriji dobio je novinar Dejan Radulović sa TV Avala za televizijsku emisiju „Pobeda na planini“.

 

Za štampano novinarstvo u kategoriji starijih kandidata prva nagrada pripala je novinaru nedeljnika Vreme, Prvoslavu Karanoviću, za tekst „Ubijanje Boga lopatom“. Druga nagrada pripala je Zoranu Raduloviću iz Vranjskih za tekst „Dosije Koštana: Ko je izuo vranjske obućare?“, i Dejanu Dimiću, takođe novinaru Vranjskih, za tekst „Miškove kase za Uroša“.

 

U kategoriji mlađih kandidata, prvu nagradu za štampano novinarstvo pripalo je Ani Manojlović (Radio Beograd 202), za tekst „Ni smrt se ne isplati“, objavljen u magazinu Status, kao i Predragu Blagojević, iz niškog portala Južne vesti, za tekst „Manipulacije na niškom aerodromu“.

Edit Content

Prva nagrada za štampani tekst u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Dejanu Dimiću za tekst „Dobro kontrolisani poslovi“, objavljen u Vranjskim. 

 

Novinarke Bete Mirjana Pantić i Ivana Jovanović dobile su prvu nagradu u kategoriji mlađih novinara za tekstove „Luda kuća lažnog iscelitelja DDD“ i „Žrtvovanje žrtava“, objavljene u Dosijeu NUNS-a.

 

Prvu nagradu u konkurenciji iskusnih novinara za televizijske priloge podelila su ostvarenja „Tajna žute kuće“ Jelene Veljković, Radoslavke Despotović, Jasmine Pašić i Sandre Mandić (B92 info) i „Vrela krv“ Miloša Teodorovića i Ivane Lalić Majdak (B92 info). Nagrada je pripala i ostvarenjima „Vučko Manojlović – čekajući smrt“ Ane Vojvodić i Miljana Vitomirovića (u produkciji Medija centra Zaječar, a emitovan na TV Foks) i „U ime naroda – znakovi pored puta“ Ines Meštrović (TV Studio B). 

Edit Content

Prva nagrada za pisano novinarstvo u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Zoranu Paviću za tekst „Olako shvaćena silina“, objavljen u magazinu Status.

 

Za oblast televizijskog istraživačkog novinarstva prvu nagradu je osvojio Boro Lazukić za film „Goli otok – stratište duha“, a u istoj kategoriji nagrađena je i Olivera Miloš-Todorović za dokumentarni film „Drvo života“ koji, kroz svedočenja usvojiteljskih i hraniteljskih porodica, govori o odgovornosti celokupnog društva i pojedinaca za život i bolju zaštitu dece i njihovih prava.

 

Dve druge nagrade dodeljene su za televizijske priloge Ivani Lalić-Majdak za dokumentarni film „Eho“ i Veljku Đuroviću za serijal „Mostovi i barijere“.

 

U konkurenciji mlađih novinara pisanih medija žiri je jednoglasno odlučio da nagradi novinara Ratka Femića za seriju tekstova iz oblasti bezbednosti objavljenim u nedeljniku Vreme i dnevnim listovima Danas i Alo.

Edit Content

Dobitnici nagrada su bili: novinar Radija Slobodna Evropa Miloš Teodorović za prilog „Slučaj J. G. Paulik“, urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm za dokumentarni serijal „Jedinica“, snimljen u koprodukciji Vreme filma i TV B92.

 

Novinar Vremena Branislav Grković za tekst „Sajber kriminal – zlostavljači iz anonimnosti“, novinarke Danasa Ivana Kljajić i Snežana Čongradin za serijal tekstova o socijalno-sindikalnim temama, novinar lista Dnevnik Igor Mihaljević za tekst „Cimni se, izvuci se dečko, možeš ti to, nikad nije kasno“, novinar Radio Beograda Nenad Militarević za analitičku emisiju „Tečni eksploziv“ i novinarka TV Studio B Ines Meštrović za istraživački rad o privatnoj klinici „Decedra“ i lekarskom nemaru.

Edit Content

Bojan Tončić – “Danas”

Edit Content
Edit Content
Click on the Edit Content button to edit/add the content.

NOVINARSKA NAGRADA ZA ETIKU I HRABROST
“DUŠAN BOGAVAC“

Najveća novinarska nagradu u Srbiji, za etiku i hrabrost, nosi ime po Dušanu Bogavcu.

Bogavac (1931 – 1990) je bio istinoljubiv i hrabar novinar u Srbiji koji se mudro i analitički demokratski bavio problemom demokratizacije društva, traumatizovanog poluvekovnim političkim monopolom komunističke partije.

Dušan Bogavac (1931–1990), urednik “Komunista”, privukao je veću pažnju javnosti jednim kraćim tekstom o jednom dogadjaju, koji je, inače, bivao prećutkivan u »široj javnosti«. Bogavac je u NIN-u objavio informaciju o hapšenju grupe studenata, koji su na jednom javnom skupu u centru Beograda izražavali podršku poljskoj »Solidarnosti«, pa su zbog toga bili, uz batinanje (»tukući ih preko trga, ulice i trotoara«), uhapšeni (kao sabirno mesto poslužila je obližnja knjižara »Komunista«). Informacija je propraćena i kritičkim komentarom.

Zbog svega toga, Dušan Bogavac je postao meta napada partijskih šefova. Kako je rasla represija prema njemu, tako se širila i solidarnost s njim. Sledila je i »čistka« novinara, najpre iz Saveza komunista, a potom sa uredničkih mesta, ali i iz radnog odnosa. Bogavac je dobio otkaz, ali i izgubio realnu mogućnost za javno delovanje, pa i za elementarnu egzistenciju. Animirao je veliki broj uglednih intelektualaca iz čitave Jugoslavije, sa koleginicama i kolegama je osnovao “Fond solidarnosti”, namenjen onim novinarima koji zbog su upravo zbog svoje hrabrosti ostali bez posla i sredstava za život. Javno je upozoravao na ratni scenario, predlagao je građanski, miran rasplet krize, kroz dijalog i pregovore.  Ni medijska hajka, ni otkaz sa posla, ni ugrožena egzistencija nisu ga sprečili da hrabro postavlja tabu pitanja.

Nastavio je svoju kritičku delatnost u sve težim okolnostima izdajući knjige, jer izdavači nisu bili skloni da ih sami izdaju. U jednoj od takvih knjiga sabrani su mnogi njegovi članci i intervjui iz kojih »isijava« mahom nezadovoljstvo radnika i rastuće kritičko mišljenje. Tu su i poredjenja s iskustvom drugih zemalja, pre svega Poljske, naročito pokreta »Solidarnost«. U njoj se nalaze i dokumenti o gušenju slobode mišljenja, kao i o otporima represiji.

Završnicu projekta »Šta da se radi?« čine pokušaji da se nadje izlaz iz – »beznađa«. Bogavac je pridobio za dijalog disidente različitih škola mišljenja i različitih iskustava i orijentacija: Milovana Đilasa, Slobodana Inića, Mihaila Markovića, Svetozara Stojanovića, Ljubomira Tadića i Kostu Čavoškog. S njima je organizovao dijalog, juna i jula 1988. godine (sa Đilasom i u septembru iste godine) čije je rezultate objavio dve godine kasnije.

U jesen 1990. godine prerano je preminuo u 59. godini života. U znak sećanja na Dušana Bogavca i podrške hrabrom i etičkom novinarstvu u Srbiji, od 1991. godine dodeljuje se novinarska nagrada. Po nastanku NUNS-a,  Fond „Dušan Bogavac“ zajedno sa NUNS-om dodeljuje ovu nagradu, kao najveću novinarsku nagradu u Srbiji.

Edit Content

Tamara Skrozza – Saša Dragojlo – skoro tri decenije svojim beskompromisnim, časnim i profesionalnim radom brani osnovne postulate novinarstva, od početaka u Radio Indeksu, preko dvodecenijskog pisanja za nedeljnik Vreme, do angažovanja u Cenzolovki, a potom i FoNetu. Tome svedoče i brojne nagrade koje je do sada zaslužila za svoje tekstove, ali i iskazana hrabrost i dostojanstvo u odbrani profesionalnih i građanskih vrednosti.

Edit Content

Snežana Čongradin – „Skoro dve decenije novinarka Snežana Čongradin hrabrim i etičkim angažmanom u svojim tekstovima i kolumnama iskazuje visok nivo profesionalizma i poštovanja novinarskog kodeksa. U društvu teško obolelom od ekstremnih politika, svaki čin normalnosti, civilizovanosti i profesionalnosti izložen je pretnjama, uvredama, internet nasilju, pa i životnoj ugroženosti. Sve to nije sprečilo niti uplašilo ovogodišnju dobitnicu nagrade ‘Dušan Bogavac’. Snežana Čongradin je svetao novinarski primer nepristajanja na manipulacije i relativizacije, i neodustupanja od elementarnih normi ljudskosti i građanske hrabrosti“, stoji u obrazloženju.

Edit Content

Dragana Pećo, novinarka KRIK-a, nagradu dobila za seriju tekstova o tajnim računima visokih funkcionera u Srbiji, i zato što je „dugogodišnjim hrabrim i etičkim angažmanom u svojim novinarskim tekstovima pokazala kako se treba i valja boriti za slobodu javne reči jednom nedemokratskom društvu i zarobljenoj državi“.

Edit Content

Info Portal “KoSSev” (https://kossev.info)

Edit Content
Click on the Edit Content button to edit/add the content.
Edit Content

Portal Kossev iz Kosovske Mitrovice – Tokom proteklih godina redakcija je, uprkos svim izazovima, smetnjama i pritiscima, uspela da odbrani principe hrabrog, časnog i nezavisnog novinarstva.

Takvim odnosom prema žurnalističkoj profesiji Kossev je stekao veliko poverenje kako lokalne zajednice, tako i čitavog regiona.

Edit Content

Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).

 

Tokom proteklih godina i CINS i KRIK su bili novinarski svetionici u medijskom mraku Srbije. Svojim novinarskim istraživanjima KRIK i CINS su pred domaćom i međunarodnom javnošću reprezentovali hrabro, časno i profesionalno bavljenje žurnalističkim zanatom. Uprkos činjenici da su ovdašnjom medijskom scenom preovladali strah, konformizam i autocenzura, novinarke i novinari KRIK-a i CINS-a su iz meseca u mesec istraživali najdelikatnije novinarske teme i publikovali ih na svojim portalima. 

Edit Content

Sanja Kljajić – pokazala je da u situacijama kada je na ispitu „moralna odgovornost i prema sebi i prema društvu“, treba postupati hrabro, ali i etički.

 

Edit Content

Dušan Petričić

Edit Content

Danica Vučenić – Već godinama novinarka Danica Vučenić svojim profesionalnim pristupom, hrabrim nastupom i etičkim standardima u duhu novinarskog kodeksa drži javni čas autorskom emisijom „Jedan na jedan“ RTV Vojvodina. Njen žurnalistički angažman i obrada ključnih društvenih tema, na provokativan i objektivan način, svakako su jedan od sve više nedostajućih svetionika javnog mnenja u Srbiji, ošamućenog tabloidizacijom i sve prisutnijom cenzurom i autocenzurom.

Edit Content

Predrag Blagojević, Južne vesti – U fokusu redakcije “Južne vesti” od samog početka je istraživačko novinarstvo, odnosno izveštavanje o korupciji, koje uz dnevne aktuelnosti čini srž informativnog dela ovog medija.

Redakcija na čelu sa Predragom Blagojevićem, uspela je da se izbori za finansijsku nezavisnost, što je novinarima omogućilo da temama uvek pristupaju iz ugla građana, a da nosioce javnih funkcija kritikuju kad god procene da je to potrebno. Kao direktna posledica izveštavanja ovog medija samo u poslednjih godinu dana smenjeno je nekoliko direktora javnih preduzeća i ustanova u Nišu.

Među temama koje su privukle najveću pažnju javnosti svakako su slučajevi korupcije u niškom KP domu i odmazde prema “uzbunjivačima” koji su ukazali na taj problem, nepotizam i partijsko zapošljavanje u javnim preduzećima. 

Edit Content

Marko Somborac – Već godinama karikaturista Marko Somborac svojim nadahnutim i veštim crtačkim perom odslikava moderno srpsko društvo, zaglibljeno u blato korupcije, dirigovanih medija i tajkunskih interesa, sa nerazvijenim demokratskim institucijama. Njegovi satirični stripovi u dnevnom listu Blic na maestralan način govore o “našim danima”, odupirući se manipulacijama, demagogiji i kretenizaciji javnosti.

Edit Content

Dinko Gruhonjić i Ljubomir Živkov.

 

Gruhonjić, predanim žurnalističkim angažmanom doslovno živi novinarstvo, koje uvažava visoke standarde slobode medija i novinarskog kodeksa, dok Ljubomir Živkov svojim kolumnama u magazinu „Vreme“ i „Blicu“, kao i britkim komentarima u „Peščaniku“ lucidno i satirično ispisuje hroniku (ne)vremena ili, kako bi on rekao, „saborne propasti“.

Edit Content

Teofil Pančić – u novinarskom poslu i javnoj komunikaciji Teofil Pančić, poput prethodnih dobitnika nagrade ‘Dušan Bogavac’, dosledno i beskompromisno zastupa progresivne, demokratske i antifašističke stavove.

Edit Content

Pavel Domonji – “U novinarskom angazmanu i javnoj komunikaciji Pavel Domonji dosledno i hrabro zastupa progresivne, demokratske i antifasisticke stavove”,

Edit Content

Mirko Đorđević –    „komentari i analitički tekstovi Mirka Đorđevića odlikuju izrazitim kritičkim pristupom, autoritetom vrsnog poznavaoca problema i hrabrošću da se bez odlaganja prihvati najaktuelnijih tema. U načinu obrade tema Mirko Đorđević na najbolji način spaja naučnu zasnovanost i pitak novinarski stil“.

„U crkvenim, političkim naučnim, novinarskim i društvenim krugovima njegovi napisi podstiču na dijalog, a sam Mirko Đorđević daje najbolji primer u javnosti kako se vodi tolerantan, moderan i civilizovan dijalog“, naveo je žiri u obrazloženju.

Edit Content

Redakcija kulturnog dodatka „Beton“ u dnevnom listu „Danas“ i redakcija časopisa „Ekonomist“.

Obe redakcije, jedna u oblasti kulture, a druga u domenu ekonomije, na etičan i hrabar način promovišu vrednosti koje Srbiju uvode u društvo normalnih, civilizovanih i prosperitetnih društava. Istovremeno, i redakcija „Betona“ i redakcija „Ekonomista“ svojom uređivačkom politikom beskompromisno i lucidno kritikuju konzervativne i antievropske ideje i postupke koji Srbiju guraju na periferiju, i u kulturnom i u ekonomskom smislu“, kaže se u saopštenju.

 

 

 

Edit Content

Publicista Zoran Janjić. 

Edit Content

Brankica Stanković – zbog izuzetne profesionalnosti i velike lične hrabrosti po mišljenju žirija zaslužila ovogodišnju nagradu. Ubistvo Zorana Đinđića, potraga za Mladićem i Karadžićem i razotkrivanje mafijaških klanova u Srbiji, samo su neke od tema emisije Insajder, koja po mnogima u poslednje vreme jeste sam vrh istraživačkog novinarstva. Obrazlažući odluku žirija, novinar Željko Bodrožić je rekao da je Brankica Stanković pokazala da pravo novinarstvo ipak može da ispliva pored primitivizma, koji je uglavnom prisutan u domaćim medijima: „Brankica je jedna vrsta ohrabrenja za sve nas koji radimo u novinarstvu i mislim da je u proteklih godinu dana svojim angažovanjem, pre svega svojim istraživačkim radom, učinila mnogo da novinarska profesija, koja je umnogome poljuljana u Srbiji, ponovo dobije na značaju.“

Edit Content

Vukašin Obradović – Iz broja u broj novinari “Vranjskih” su se trudili da razobliče sva spsjulovska Potemkinova sela, da naspram nacionalističko-fašističke histerije ponude čitaocima civilizovanu, građansku opciju

Edit Content

Željko Bodrožić – “Kikindske novine“

Edit Content

Miodrag Stanisavljević – “Republika”

Edit Content

Nagrada nije dodeljena zbog vrhunca represije Miloševićevog režima.

Edit Content

Miroslav Radulović – “Borske novine”

Edit Content

Redakcija “Monitora”, Crna Gora

Edit Content

Nebojša Popov – “Republika”

Edit Content

Svetlana Lukić

Edit Content

Nagrada nije dodeljena, jer je žiri smatrao da je te godine niko nije zaslužio.

Edit Content

Predrag Koraksić CORAX

Edit Content

Radio B-92 (Bojana Lekić, Veran Matić)

Edit Content

Stojan Cerović

Edit Content
Click on the Edit Content button to edit/add the content.
Edit Content
Click on the Edit Content button to edit/add the content.
Edit Content
Click on the Edit Content button to edit/add the content.

REGIONALNA NAGRADA “GORDANA SUŠA”

Regionalna Novinarska nagrada „Gordana Suša“ osnovana je sa ciljem da sačuva i održi sećanje na jednu od najboljih srpskih i jugoslovenskih televizijskih novinarki i da podrži ideje za koje se Gordana Suša beskompromisno borila tokom cele karijere: bezuslovni profesionalni i fer odnos u izveštavanju, borba za medijske slobode i ljudska prava, tolerancija među svim nacionalnim i društvenim grupama, antiratni aktivizam, kao i borba za profesionalne standarde i bezbednost novinara.

 

Nagrada se dodeljuje za:

  • Izuzetna dostignuća u televizijskom novinarstvu;
  • Nezavisno, profesionalno i odgovorno novinarstvo, u skladu sa univerzalnim etičkim novinarskim kodeksom, i u službi javnog interesa i slobode medija;
  • Novinarstvo koje predstavlja i uvažava interese i posebnosti svih građana, bez obzira na njihov etnički, verski ili rodni identitet;
  • Razumevanje, saradnju, uzajamno poštovanje i solidarnost između novinara, medija i medijskih asocijacija na prostoru bivše Jugoslavije.

GORDANA SUŠA (1946-2021)


Gordana Suša rođena je 2. februara 1946. godine u Beogradu, deo detinjstva provela je u Zagrebu, da bi potom u Beogradu završila Petu beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka. Novinarsku karijeru započela je tokom studija, na Drugom programu Radio Beograda, u emisiji „Ko se duri u kulturi“, i u tom mediju provela punu deceniju, radeći najviše u informativnoj redakciji, prvo kao reporterka, potom autorka i na kraju kao urednica.


Karijeru je 1978. godine nastavila u Televiziji Beograd na kojoj je veoma brzo, talentom, ličnim i snažnim profesionalnim integritetom postala prepoznatljva televizijska ličnost, jedna od najpouzdanijih i najcenjenijih novinarki i urednica tadašnje Jugoslavije.


Univerzalnost njenog profesionalnog angažmana ogledala se u svim televizijskim formatima od reporterskog i uredničkog rada u centralnim informativnim emisijama do autorskih emisija.


Zbog profesionalnih standarda u koje je verovala i kojih se dosledno pridržavala, uključujući i borbu protiv ratnohuškačke propagande i govora mržnje krajem osamdesetih, sklonjena je sa ekrana silom narastajućih nacionalističkih trendova.


Početkom 1991. prelazi na Jutel, novoosnovanu televiziju tadašnje Savezne vlade, smeštenu u Sarajevu, koju su činila vodeća novinarska imena iz svih jugoslovenskih republikai koja je pokušala da bude integrativni medijski faktor u zemlji u kojoj su vodeći republički televizijski centri širili nacionalističku propagandu.


Raspad zemlje u kojoj je rođena, živela i radila, ni na koji način nije promenio njene profesionalne poglede. Menjala je samo medije u potrazi za medijskim prostorima koji su u središte svoje uređivačke politike stavljali profesionalnu etiku.


Nastavila je da radi u dnevnom listu Borba, koji je profesionalizmom prkosio armiji državnih i prorežimskih medija. Bila je među osnivačima dnevnog lista Naša borba, pokrenutih nakon što je država brutalno zaposela originalnu Borbu.


Njen dalji put obeležila je, za to vreme, ogromna hrabrost – 1993. godine osniva produkcijsku kuću VIN – Video nedeljnik, čiji proizvod je bio izvanredan televizijski magazin pod istim imenom VIN, koji je devedesetih emitovan na retkim slobodnim lokalnim televizijama. Sadržaji VIN-a i do danas su ostali retko i dragoceno video svedočanstvo o najmračnijem i najdepresivnijem periodu novije istorije na ovim prostorima.


Gordana Suša bila je i među osnivačima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, 1994. godine u Beogradu, a potom i predsednica NUNS-aod 1999. do 2002. godine, u periodu najveće represije režima prema medijima u Srbiji. Vodila je udruženje savesno i hrabro tokom poslednje dve godine Miloševićeve vladavine, kada su novinari ućutkivani, proganjani i ubijani.


Njen profesionalni put nakon pada režima Slobodana Miloševića obeležili su novi i kratak boravak u RTS-u, nastavak rada u produkciji VIN, jedan mandat u Savetu Republičke radiodifuzne agencije (RRA), danas REM-a, na predlog i uz bezuslovno poverenje novinarskih udruženja, a potom i autorske kolumne za listove Blic, Danas i sarajevsko Oslobođenje, u kojima se beskompromisno i kritički bavila patologijom svih segmenata društva.


Cena tog profesionalizma bila je visoka i za nju i za njenu porodicu. Ali nije odustala. Dosledno sebi, nastavila je da podržava slobodu medija i svoje kolege, toleranciju i pomirenje, vrednosti građanskog društva, i iznad svega – rad medija u javnom interesu.


Gordana Suša je bila istrajna i hrabra novinarka – radila je svoj posao bez ustupaka i povijanja, pomerala je granice slobode i hrabro se borila protiv propagande i govora mržnje. Istovremeno je beskompromisno štitila svoje koleginice i kolege, njihov kredibilitet i bezbednost.


U jednom od svojih poslednjih intervjua, u NUNS-ovom Dosijeu o medijima, januara 2021. godine, objasnila je ulogu i značaj novinara:
„Novinar koji poštuje etički kodeks po definiciji je buntovan, jer sledi profesionalne principe i dužan je, to naglašavam, da se suprotstavi pritiscima da te principe prekrši. Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost… a onda iz toga proističe sve ostalo. Novinar je pod najvećim pritiscima. Ako jednom popusti, uvek će popuštati i zato volim da kažem mlađim kolegama da moraju da imaju stabilnu i snažnu psihofizičku kondiciju, da bi dobro i efektno odolevali pritiscima političara, urednika i vlasnika medija.“

Gordana Suša preminula je 22. juna 2021. godine u Beogradu.

Dobitnici nagrade

IVANA DRAGIČEVIĆ

„Ivana Dragičević je ispoljila redak novinarski talenat i sposobnost za rad u različitim i kompleksnim televizijskim formatima, neretko u komplikovanim radnim uslovima i pod velikim pritiskom događaja i vremena.

 

U svom bogatom profesionalnom životu izveštavala je sa svih iole bitnih svetskih žarišta, intervjuisala svetske lidere, snimala dokumentarne filmove od Afrike, preko Bliskog istoka do Kine i uvek je išla ispred svoga vremena, pridržavajući se najviših novinarskih standarda.

 

Poznata po oštrom stilu intervjuisanja i sposobnosti da uđe u suštinu stvari, Ivana je sa istim žarom razgovarala sa ribarom u Senegalu, taksistom u Alžiru i slučajnim prolaznikom u Laponiji pokušavajući da oni i njihove lične priče budu zapaženi kao i razgovori koje je vodila sa svetskim vođama“, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija.

HRVOJE KREŠIĆ


Krešić je, po oceni žirija, svojim profesionalnim angažmanom ispunio ključne kriterijume za nagradu – profesionalno i odgovorno novinarsko delovanje u televizijskom mediju u skladu s univerzalnim etičkim kodeksom novinara i u službi javnog interesa, zaštite ljudskih prava i slobode medija, kao i interesa i posebnosti svih građana, bez obzira na njihov etnički, verski ili rodni identitet.

 

Njegov rad, ocenio je žiri, karakterišu „profesionalnost, novinarska etika, uvažavanje javnog interesa, univerzalnost“ i „snažan televizijski identitet i lični integritet“.

NAGRADA ZA MEDIJSKU PISMENOST “DRAGAN JANJIĆ”

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i novinska agencija Beta dodeljuju nagradu za medijsku pismenost „Dragan Janjić” . Dodeljuju se dve nagrade za studente i profesionalce – na osnovu pisanog predloška. Glavni cilj Konkursa je da oblast medijske pismenosti približi široj javnosti kroz različit savremeni multimedijalni pristup u obradi tema i ideja iz ove interdisciplinarne oblasti.

Na ovaj način se podržavaju svi koji promišljaju o medijskoj pismenosti I njenim različitim dimenzijama i aspektima. Neophodno je da radovi predstavljaju inovativni autorski rad koji je zaokružena celina, i da ukazuje na značaj medijske pismenosti za profesionalnu i širu javnost.

 

Na konkurs se mogu prijaviti studenti osnovnih i master studija svih fakulteta I profesionalci (npr. istraživači, akademski radnici, informacioni/bibliotečki, medijski i tehnološki stručnjaci, edukatori, umetnici, aktivisti koji se u poslednjih pet godina bave temom medijske pismenosti).

 

DRAGAN JANJIĆ

 

Dragan Janjić je novinarsku karijeru započeo u Tanjugu, a zatim sa kolegama osniva Betu, čiji je glavni urednik bio u dva mandata. Bio je zamenik ministra za kulturu i informisanje, zamenik glavnog urednika Politike, a od 2010. Do 2016. savetnik za medije Zaštitnika građana.

 

Janjićevu novinarsku karijeru obeležila je i neprekidna borba za profesionalizacijom novinarstva, insistiranje na etičkim standardima I unapređenje medijske scene. Kolege ga pamte kao principijelnu osobu, posvećenu objektivnom novinarstvu, koje je shvatao kao četvrti stub demokratije.

Dobitnici nagrade

Jelena Jovović i Stefan Janjić dobitnici nagrade u kategoriji profesionalaca. Njihov rad se “Osnove nestorologije: Analiza narativa u knjizi „Između dva sveta“, autora Jelene Jovović i Stefana Janjića  posvećen je najpopularnijoj knjizi doktora Branimira Nestorovića. Žiri je smatrao da njihov rad predstavlja primer kako medijska pismenost može poslužiti i kao vodič za preživljavanje u svetu pesudonauke i teorija zavera.

 

Teodora Ćulibrk i Božidar Milovac pobednici u kategoriji studenata sa radom “Dimenzija medijske manipulacije – stvarnost i iluzija” koji je nastao tokom progona i pretnji novinarima i novinarkama širom Vojvodine, prevashodno napada na Dinka Gruhonjića, profesora Filozofskog fakulteta na odseku za medijske studije. Rad ukazuje na prilagođavanje vesti društvenom kontekstu i političkoj situaciji i u kojoj meri je društvo podložno medijskim manipulacijama. 

Stefan Kosanović je dobio nagradu u kategoriji studenti, za tekst „Sportska psihološkinja Saša Sredanović se lažno predstavlja javnosti“. Žiri je dodelu nagrade Kosanoviću obražložio da je u borbi “za podsticanje jačanja medijskog integriteta i novinarstva utemeljenog u činjenicama, razotkrio tzv. sportsku psihološkinju koja se lažno predstavljala u javnosti”. 

 

„Transparentnost postupka izrade ovog teksta mogu i treba da posluže kao praktičan primer za sve one koji žele da mu se priključe u ovoj misiji medijskog opismenjavanja koja je u značajnoj meri opredelila žiri u procesu ovogodišnjeg nagrađivanja u studentskoj kategoriji”, navodi se, između ostalog, u saopštenju žirija.

 

Dobrinka Kuzmanović pobedila je u u kategoriji profesionalci, za tekst „Od digitalnih urođenika do digitalnih kretena ‒ mladi i digitalni jazovi“. U saopštenju žirija se navodi da je rad rezultat višegodišnjeg naučnog izučavanja (digitalne) medijske pismenosti mladih.

 

„Kada se tome doda relevatnost teme, bazirane na domaćim i inostranim empirijskim nalazima prožetim kritičkim osvrtom i promišljanjem autorke Dobrinke Kuzmanović, dobijamo nagrađeni rad. Uz pojašnjenja i simplifikacije ovog naučnog rada u domenu medijskih veština i navika mladih te naučenim lekcijama koje ga približavaju široj populaciji, jasno je da žiri nije imao velike dileme”, navodi se u obrazloženju žirija.

Ana Mirković je nagrađena za rad „Korelacija između koeficijenta digitalne I medijske pismenosti i veština koje su osnov savremenog građanskog društva“. Rad na način prijemčiv za širu javnost ukazuje na vezu između medijske pismenosti i važnih građanskih veština kao što su empatija, tolerancija, odnos prema sebi i procena sopstvenih kompetencija”, navodi se u obrazloženju žirija, uz napomenu da rad predstavlja  “značajan doprinos informalnom obrazovanju koje je često zanemareno”.

 

Studentkinje Dragana Jovanović i Kristina Šustić  dobile su nagradu za rad “Kako sagovornici i institucije tretiraju studente novinarstva”. Rad pokazuje jasnu vezu sa medijskom pismenošću “otvarajući pitanja koja se ne odnose samo na informativnu pismenosti, već i na medijske slobode, kapacitete i ograničenja medijskog sistema”, navodi se u obrazloženju žirija.

 

Nastavnik Vladislav Stojčić za rad “Korak ispred veštačke inteligencije – A Step Ahead Of AI” koji, po oceni žirija, “predstavlja hrabar, original i koristan iskorak u sistemu formalnog obrazovanja”, lauerat je specijalne nagarde koju dodeljuje agencija Beta.

Resavska 28/II
11000 Beograd,

Tel/fax: 

(+381) 11 33 43 255

PIB 100065510

Matični broj 06975461

Facebook-f Twitter Youtube

DOKUMENTA

Main Menu

NUNS

Main Menu

AKTUELNO

Main Menu

Copyright © 2004 – 2021 NUNS. Sva prava zadržana.

web: Kontrabit