EN– U Specijalnom sudu – završna reč na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića. U Luksemburgu sastanak ministarske trojke Evropske unije sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim. Jočić ili izbori…
Reflektori su upaljeni, „ton ide“, voditeljka je pročitala udarne naslove, a potom se predstavila: „Dobar dan! Gledate „Telefakt“ BK televizije. Ja sam Dragana Savatić“.
Bile su to najvažnije vesti iz zemlje, u ponedeljak, 23. aprila, emitovane u pet do četiri, direktno iz studija BK televizije.
– Kao i pre sprovođenja odlike RRA, emitujemo se u istim terminima, u pet do četiri, pet do sedam i u ponoć. Doduše, danas naše vesti iz zemlje i sveta, prate samo zemljaci po belom svetu – uz dodatak, šta je tu je, objašnjavaju u montaži, u koju je na današnji dan pre godinu dana upala policija.
Snimatelj Dejan namestio je kameru, a onda se zavalio u fotelju iz koje svakog jutra Vladeta Kostić, Sanja Jovanović i Vanja Bulić pozdravljaju gledaoce satelitskog programa.
To je ista ona bež žuta garnitura i isti onaj paravan na kome je oslikana panorama prestonice… I to je ista ona emisija „Jutarnji program“, koju su do pre godinu dana vodili Irena Popović, Ivan Zeljković – Zeka Milioner, Jelena Ilić i Dejan Pantelić – DJ Deki.
Nije neophodno ponavljati šta se u međuvremenu zbilo jer, dok smo još „primali“ program putem koga smo imali „Svet na dlanu“, mogli smo da ispratimo kidanje kablova, gašenje repetitora, blokadu rada, oduzimanje frekvencije… sve to, naravno, sprovedeno po zakonu.
U režiji, odmah pored jednog od tri studija, radna atmosfera takođe na nivou.
– Smanji! Visok mi je nivo – izgovara neko, ali ne možemo sa sigurnošću tvrditi da li je to bio tonac, mikser, videomikser, realizator, kompjuterista, ili neko treći ko se za vreme snimanja našao u alfa sobi zgrade, u kojoj je nekada bilo trista osamdeset stalno zaposlenih i oko dve stotine honoraraca.
Vlada, koji je tada bio samo organizator programa, a danas, kada na BK radi svega četrdesetoro ljudi, tejpadžija, realizator, izvršni producent… – jednom rečju „momak za sve“, kaže da nekada nisi mogao da kreneš do toaleta, smeštenog na samo nekoliko metara od studija, a da se ne sudariš s najmanje troje ljudi i sa svima ne razmeniš makar „Zdravo! – Zdravo“.
– Ja sam ti „tri u jedan“, a ako ti ne prija kafa sa šećerom, može i dva u jedan. I ne samo ja, nego svi mi koji smo ostali na BK posle volšebne odluke RRA da ukine rad druge televizije po gledanosti u zemlji – slikovito opisuje Vlada sposobnosti zaposlenog u ovoj stanici, uz obavezan dodatak, koji se može čuti od skoro svih koji čine ekipu BK, da mu ne pada na pamet da prelazi negde drugde dok god ljudi žele da ih gledaju.
Nešto slično čuli smo i od Dragane, koja je maločas pročitala vesti, a koje se svi sećamo kao autora emisije o biznisu i ekonomiji „Japi“.
Zatičemo je u šminkernici kako se sama sprema. Od svega što smo čuli od ove devojke, za koju kolege kažu da svakog dana dobija ponude da pređe na neku drugu stanicu, zaključujemo da joj teže pada da počne da radi kao novinar koji prati bilo šta za nešto malo više novca nego da se našminka sama.
Autor kultne emisije „Ipak se okreće“, danas zamenik glavnog urednika Miodrag Popov, najodgovorniji za sadašnju programsku šemu, sprovodi nas kroz zgradu.
– Pre godinu dana imali smo 32 montažera, 30 snimatelja, osam kamera, i to samo u reportažnim kolima! Danas su tu dva montažera, dva snimatelja, dva kamermana, manje novinara… Ipak, mi znamo zbog čega smo tu. Svi radimo sve i emitovaćemo program sve dok imamo publiku – govori Popov i pokazuje poruke gledalaca koji BK prate preko satelitskih i kablovskih kanala iz Sidneja, Austrije, Španije, Maroka… Iz Bosne, Hrvatske, Slovenije…
– Nedavno je stigla i rukom pisana pošiljka iz Avganistana. Za Vaskrs gledaoci su koleginicama poslali suvenire – male plastične kuce na poklon. LJudi nam se stalno obraćaju. Na primer, neko mi napiše: „Sad sam došao s posla. Fali mi opuštanje, molim vas da mi pustite tu i tu pesmu“ – priča Popov.
Penjemo se na sprat gde se nalazi uredništvo. Tu upoznajemo i tek pridošle kolege, među kojima je LJiljana Pavlović-Petrović, na koju su kolege ponosne što i ovakvim uslovima uspeva da pravi senzacionalne emisije s gostima koji se inače retko pojavljuju na malim ekranima.
– Zbog nje su nas posetili Bekjarev, Ružica Sokić, Ivana Klemenc…
Ivan Savić uređuje vesti iz sveta. Kaže da proverava neke izvore i upoređuje ih.
Sa telefona koji stoji na njegovom stolu ne može da se razgovara.
– Ne može ni sa jednog. Telefoni su nam isečeni – objašnjava Popov – što i nije tako strašno, jer nekad se dešava da nam isključe i bežični Internet.
Deki, snimatelj, kaže da, kad ide na posao, ljudi komentarišu, „a vi još postojite“. A mi na licu mesta, tu u zgradi gde Deki posluje, srećemo novinarke koje se vraćaju s konferencija za štampu, uredništvo koje provera agencije (one koje su im dostupne) i upoznajemo Srđana Stanića, koji na ovoj televiziji radi tek šest meseci.
– Ne verujem da ovakva mašinerija i struktura može da nestane, zato i radim ovde – kaže Srđan, kratko i jasno obrazlažući opšti stav kako starih tako i novih zaposlenih na BK.
Ivana Vraneševević
