ENGoste predvodi predsednik Odbora za kulturu i medije dr Ivan Pete, koji je domaćine upoznao s načinom funkcionisanja, uređenjem i finansiranjem medija u Mađarskoj. Istakao je da se njihov odbor bavi i kulturom i medijima, s tim što nemaju uticaj na informisanje, već samo na regulisanje rada medija, i naglasio da u Mađarskoj postoje tri javna radiodiofuzna servisa. Jedan od razloga za dvodnevnu posetu vojvođanskom parlamentu, objasnio je dr Pete, jeste i taj da se upoznaju s položajem mađarske nacionalne zajednice.
– Naša ustavna obaveza je da se bavimo i položajem Mađara i izvan naših granica, te smo želeli na licu mesta da saznamo na koji način se mađarska nacionalna zajednica informiše, kakav je profil glasila na mađarskom jeziku koji im je dostupan, te kakvi su programi na mađarskom u elektronskim medijima – rekao je dr Pete.
Predsednik vojvođanskog Odbora za informisanje Oto Buš je naveo da je informisanje u Vojvodini regulisano Ustavom Republike Srbije, Zakonom o javnom informisanju i Zakonom o radiodifuziji. Dodao je da je na osnovu tih pravnih akata regulisan i rad ovog skupštinskog odbora, u čijoj je nadležnosti da razmatra finansiranje javnih glasila od javnog značaja za pripadnike nacionalnih manjina.
Pomoćnica pokrajinskog sekretara za informacije Mirjana Antić obavestila je članove oba odbora da je od 2000. godine puno toga urađeno na promeni Zakona o informisanju. Godine 2002. donet je Zakon o radiodifuziji, koji je u tri navrata poboljšavan.
Obavestila je goste da bi do kraja ove godine trebalo da se završi privatizacija svih radijskih i televizijskih stanica koje su još društvena javna preduzeća.
Objasnila je da je Skupština Vojvodine prenela svoja osnivačka prava na nacionalne savete manjina, ali se glasila na jezicima manjina i dalje delom finansiraju iz pokrajinske kase.
Budžet za finansiranje listova na jezicima nacionalnih manjina 2000. godine bio je 28 miliona dinara, a lane je za te potrebe izdvojeno 186 miliona dinara.
M. Ž
