ENNagrađivani srpski glumac Vojislav-Voja Brajović novi je ministar kulture u Vladi Srbije. Brajović je ostvario brojne filmske uloge, a igrao je u više stotina televizijskih serija i drama, kao i mnogobrojnim predstavama, mada ga neki najviše pamte i „prepoznaju“ po ulozi Tihog iz serije „Otpisani“ iz 1974. godine.
Dobitnik je gotovo svih relevantnih pozorišnih nagrada za glumu, uključujući tri Sterijine nagrade, nagradu „Milivoje Živanović“, osam godišnjih nagrada JDP-a… Između ostalog, dobitnik je i Oktobarske nagrade grada Beograda 1992. godine.
Da li ste glumac u ulozi ministra ili nešto drugo?
– Pre svega sam glumac. Kao i ogromna većina mojih kolega, živim da bih radio svoj posao, za razliku od „normalnog sveta“ koji radi da bi od toga živeo. I dalje ću da igram, to što mi je dat neki dar nemam prava da zapostavim. Mislim da sam još u punoj snazi i da ću biti do kraja života.
– Vrlo transparentno želim da se zna da ja svoj posao obavljam na sceni. Možda sam preuzeo nešto što je državna funkcija, ali ništa se ne bih manje bavio politikom ni da to nisam. Bavio sam se njome i aktivnije, politika se bavi nama, zašto bismo sebi dopustili da se mi ne bavimo njom. Kada god nekome ko je političar prebacite da je rekao nešto ružno ili slagao, on kaže: pa dobro, to je politika. To ne sme da bude tako.
– Politika i ljudi koji se njome bave moraju da znaju da je to jedna odgovorna stvar i da svako za svoju reč mora da odgovara, i da se bori istinom za ono što hoće. Kad naš narod, naš seljak kaže „nemoj da političiš“, hoće da kaže – nemoj da lažeš. Nije li to indikativno. Dakle, možda sam na čelu jedne državne ustanove, ali nisam političar. Neću se baviti politikom, nego kulturnom politikom.
Šta je to?
– Kulturna politika treba da bude jedan standard, nešto što je merilo. Imama nameru da realizujemo jedan nacionalni savet za kulturu, od umnih ljudi, od iskusnih, mladih, od ljudi od ideja, koji će pokušati da naprave nešto što je politika kulture u Srbiji. Bez te sistematičnosti, ne možemo imati jasnu i čvrstu smernicu koju oni koji se ovom oblašću bave lakše mogu da odrade.
– Osnovni mi je cilj da se postave putevi ka pravoj kulturnoj politici u Srbiji, da Srbija može da se predstavlja svetu. Kultura i umetnost ne mogu promeniti svet, ali mogu promeniti svest, a sve ostalo je jedan ogroman korak koji znači da možemo da živimo ko sav ostali, normalan, svet.
A šta konkretno najpre možete preduzeti?
– Neki zakoni su već spremi i oni čekaju da budu usvojeni u Skupštini. Ali ono što bih mogao da kažem u vezi tog pravca kulturne politike jeste da ne vidim ništa što bih sada isticao kao negativno. Hoću da putem sistema koje mi nudi Ministarstvo kulture ulivam nadu u optimizam našem svetu i građanima ove zemlje. U Srbiji ima znatan broj umetnika priznatih u celom svetu, Evropi.
– Iz dana u dan srećemo se sa velikim uspesima naših umetnika, za najširu publiku nije beznačajno da smo dobili Pesmu Evrovizije, da je Atelje 212 dobio nagradu publike na festivalu u Rijeci, da je Biljana Srbljanović dobila nagradu, da Mršan Bajić ima svoj štand na Venecijanskom bijenalu. To treba negovati. Kultura je, kako volim da kažem, neophodna duhovna hrana.
Na čiju pomoć računate?
– Nisam ni u jednoj stranci i poštujem stvaranje demokratskog bloka. Poštujem sve demokratske partije. Pozvali su me iz samog vrha DS-a, ali od negde je morao doći predlog. Nadam se i velikoj pomoći onih koji su me zamolili da se prihvatim ovog posla pre svega zato da bi konačno ova zemlja dobila institucije. Nagovorili su me prijatelji da napravimo iskorak da ova zemlja ne bude „banana“ država, da konačno ima državni aparat, da ima svoju vladu. I najveći oponenti i opozicija, neistomošljenici imaju razloga da budu zadovoljni što njihova zemlja ima državni aparat.
Da li ćete, zbog obaveza u vladi, zapostaviti pozorište?
– Igram ukupno 12 naslova, od toga imam između 17 i 22 predstave mesečno, sada će tu biti i četiri sednice vlade i svakodnevni sastanci i obaveze u Ministarstvu kulture.
Ako budete morali da birate – funkcija ili scena, šta će biti prioritet?
– Mislim da će se mnogo lakše naći neuporedivo bolji, kvalitetniji ministar kulture nego što sam ja. Nadam se da je to mnogo lakše.
Olivera Stojimirović
