ENBeogradskoj policiji je, kako saznajemo, poznat identitet napadača koji su 14. aprila, postavili dve kašikare ispod prozora Dejana Anastasijevića, novinara nedeljnika „Vreme”. Konkretnu krivičnu prijavu, kako saznajemo, policajci još nisu podneli. Prioritet im je da pronađu gde se kriju osumnjičeni.
– Nisam znao tu informaciju, ali nema razloga da vam ne verujem – rekao nam je Anastasijević. – U svakom slučaju, raduje me da se na mom slučaju i dalje radi. Preksinoć sam bio na svečanosti upriličenoj povodom godišnjice BIA. Pozdravio sam se sa ministrom Jočićem, a sa direktorom policije Veljovićem i direktorom BIA Bulatovićem i razgovarao. Međutim, ni u jednom trenutku nismo pomenuli moj slučaj.
Kako „Politika” saznaje, policajci znaju ko je napao Anastasijevića, ali smatraju da svaka suvišna reč može da unazadi ili upropasti tok potrage.
Tri meseca posle događaja, napisana je krivična prijava protiv nepoznatog izvršioca, kako se obično čini da bi se ispunila forma za istragu. Predmet je iz Trećeg opštinskog tužilaštva, zaduženog za lakša krivična dela, prosleđen u nadležnost Okružnog tužilaštva, nadležnog za „krupnije stvari”. U krivičnoj prijavi, izvršiocima se na teret stavlja krivično delo pokušaja ubistva sa elementima terorizma.
Odmah zatim, predmet je iz Trećeg opštinskog tužilaštva, da bi dobio na značaju, prebačen u Republičko javno tužilaštvo, koje je ustanovilo da se radi o terorizmu i dokumentaciju prosledilo Okružnom tužilaštvu. Po nalogu tužilaštva, istražni sudija je, kako saznajemo, hitno tražio da se sprovedu neke predistražne radnje. Tako je policija proletos privela osam članova paravojne jedinice „Škorpioni” na informativni razgovor. Ubrzo su, međutim, svi pušteni.
Prvu sumnju na „Škorpione” je javno izneo sam Anastasijević zato što je u nekoliko navrata pisao o njima, a dva dana pre eksplozije je na Radiju B92 kritikovao blage presude koje su im izrečene zbog ubistva šestorice Bošnjaka iz Srebrenice. U jučerašnjem broju „Vremena” sam je, međutim, opovrgao ove sumnje, iznevši da su „Škorpioni” „pisali dirljivo pismo šefu Fonda za humanitarno pravo Nataši Kandić u kome ogorčeno poriču svoje učešće u atentatu. Sklon sam da im, barem u ovom slučaju, verujem”. Juče je otkrio ono o čemu je do tada, kako kaže, „u interesu istrage” ćutao. Obelodanio je da je prošle godine iz Haškog tribunala upozoren da je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj „sastavio nekakav spisak potencijalnih svedoka koje bi trebalo eliminisati ili zastrašiti”, te da je na njemu i on. Razlog zbog kojeg se našao na spisku je, kako je naveo, njegovo svedočenje protiv Slobodana Miloševića, 2002. godine, iz koga je deo koji se odnosi na Šešelja tužilaštvo uvrstilo u dokaze protiv lidera SRS-a.
Taj deo će na sudu, istakao je novinar, biti podnesen u pisanoj formi. Dakle, tužilaštvo Anastasijevića ne zove kao svedoka, ali Šešelj ima pravo da traži da ga unakrsno ispita, te da te dokaze odbaci ako se novinar ne pojavi na sudu ili mu se „nešto desi”. Spisak na kojem je i njegovo ime je, kako kaže Anastasijević, predat osobi „bliskoj Šešelju koja ima dobre veze u podzemlju”. Reč je, istakao je novinar, o osobi koja je odavno trebalo da ode na izdržavanje zatvorske kazne, ali da se to odlaže već nekoliko puta.
Anastasijević je otkrio i još jedan podatak, koji nije saopštio policiji: da su ga početkom meseca „potražili ljudi iz tribunala i saopštili mu svoju želju da ga vide u Hagu kao svedoka protiv Jovice Stanišića”. Još je više bio iznenađen kada su mu, kako navodi, rekli da je na spisak svedoka stavljen samo dve nedelje pre eksplozije i da su o tome obavešteni Stanišićevi advokati.
– Zamolio sam tužioce da me izbrišu sa liste svedoka i da o tome uredno obaveste Stanišićeve advokate – naveo je Anastasijević. – Neću svedočiti protiv Stanišića ni u kom slučaju, a neću ni protiv Šešelja ukoliko me sud ne pozove na zahtev odbrane, jer mi tu sleduje obavezujući sudski poziv.
Na kraju, Anastasijević je rekao da se, na osnovu svih iznetih činjenica, ne usuđuje da tvrdi da Vojislav Šešelj ili Jovica Stanišić imaju ikakve veze sa bombom na njegovom prozoru.
Naredni dani bi trebalo da bace više svetla na to ko je i zašto imao motiv da silom „dejstvuje” na predstavnika „sedme sile”. I da time razna nagađanja dobiju ili izgube na težini.
M. Derikonjić
