ENVoditelj programa bio je novinar i urednik „Kikindskih“ Željko Bodrožić, a učesnici promocije bili su urednik „Peščanika“ Svetlana Lukić, novinar nedeljnika „Vreme“ Miloš Vasić, reditelj Milutin Petrović i kreativni direktor Nadežda Milenković. Veče je tematski bilo posvećeno projektu snimanja filma o atentatu na Zorana Đinđića, u čijoj realizaciji se uključio i „Peščanik“, sa sloganom „Ako nećeš ti – ko će? Ako nećeš sad- kad ćeš?“
Razlozi za filmsku obradu atentata na srpskog premijera višestruki su, naglašeno je u nastupima svih prisutnih. Jedan od ključnih je odnos javnosti prema ovom sudbonosnom događaju. Jer, kako reče Nadežda Milenković, u vreme atentata mogao je i tender da se raspiše – ko će da povuče oroz, tako je bilo a tako je i ostalo. A kreiranje javnog mnjenja ostvaruje, po Vasićevim rečima, „konglomerat raznog sveta, koji je intimno uveren da je Đinđića trebalo ubiti, i koji sada spašava svoje heroje – njegove ubice“. On je istakao ulogu i nekih „štampanih stvari, da ne kažem novina, u kojima ima svega i svačega, 400 glupih pitanja i još glupljih odgovora, žalbe odbrane koje se pišu po tabloidima, i to sve nervoznije.“
– I posle okončanja prvostepenog sudskog postupka ostalo je neizrečeno, ko je imao motiv da ubije Zorana Đinđića, i samim tim ko je bio nalogodavac atentata – ocenila je Svetlana Lukić. – Osim toga, svo vreme trajanja suđenja bili smo suočeni sa opstrukcijama pravosudnih organa. Setimo se samo izjava policijskog generala Miloševića da je istraga na staklenim nogama, ili izjave Ministra pravde da specijalni sud treba ukinuti, pa slučaja Kljajević, ili pritisaka na medije radi navodne zaštite procesa. Mi nakon atentata imamo dramatičan zaokret spoljne i unutrašnje politike. Zbog toga smo u ovaj projekat ušli, pre svega kao građani, da bi po petnaesti put „reciklirali“ ono što se dogodilo, sa pretenzijom da ostavimo neki trag, koji će jednoga dana nekome koristiti.
Slično obrazloženje dao je i reditelj Petrović, uz opasku da suđenje Đinđićevim ubicama, kako god da se završi, neće zadovoljiti kriterijume normalnog društva.
– Naše društvo mora jasno da se odredi prema činjenici šta se u stvari desilo. Ono što ćemo mi sa filmom uraditi neće nikoga oterati na robiju, ali će mnogi izgubiti moralno pravo da se pojavljuju na javnoj sceni – mišljenje je Petrovića
– Film o atentatu na Đinđića treba da finansiraju samo ljudi kojima je stalo, bio je naš stav, i tako je nastala akcija „Evro po glavi slušaoca“ – reči su Nadežde Milenković, jednog od nosilaca ovog projekta, koja se u priču uključila kao kreativni direktor, sa obavezom u domenu marketinga, propagande, promocije i sakupljanja novca. – Svakog dana imamo pedesetak uplata, u raznim iznosima, i od toga će zavisiti realizacija filma. Ovo je možda ne samo pravi, nego i poslednji trenutak da se ovaj film napravi. Jer, ako ne budemo sada skupili novac u evrima, možda ćemo ga, kako je krenulo, sakupljati u rubljama.
S. Surla
