ENO pomenutim reprezentatima i njihovoj stručnosti u oblasti informisanja dalo bi se diskutovati, jer novi termini malo šta mogu rešiti ako se dosadašnje stanje ne popravi.
Što se pak radioemisija na ukrajinskom jeziku tiče, i to upravo na Radio Novom Sadu („Ukrajinski horizonti“), stanje je katastrofalno i bilo bi interesantno proveriti slušanost tih emisija. Urednik V. Dacešin je iz emisija u nedeljnom terminu izbacio biser svoje emisije – kuhinju, a od 60 minuta emisije, teksta nakrpi 10-12 minuta, ostalo je – muzika, po njegovom izboru. I ovo predugo traje, a direktorka nije odgovorila na dva protesta slušalaca. Da direktorku za „samo neke“ nije briga, ili pak ima loše urednike, najočitiji primer nemara je skoro ignorisanje gostovanja vrhunskog po kvalitetu i aktivnosti Ukrajinskog državnog ansambla „Vjerovka“ iz Kijeva, čiji bi gala koncert, da je snimljen, bio poslastica za osiromašenu letnju šemu, za koju plaćamo pretplatu, kao javnom servisu. Zar mislite da tu praznu letnju šemu može da pokrpi Bora Otić sam, nego ga filuju raznim kulinarijama, reprizama repriza i drugim ceđenjima suve drenovine.
Što se, pak, tiče suštinskog odnosa prema vojvođanskoj multikulturalnosti, i mnogokonfesionalnosti, odnos vojvođanskog javnog servisa RT Vojvodine prema tom šarenilu najbolje se vidi u površnosti, određenoj preko dečjih kvizova, umesto da se manjinama snime reportaže. Ovakvi kakvi su, i dalje ostaju loša imitacija i provincija lošeg beogradskog javnog servisa.
Ivan Terljuk
