ENPrema mom sitnosopstveničkom statističkom istraživanju, ali na iznenađujuće velikom uzorku, u starosnoj dobi od četrdeset do šezdeset devet godina, čak 97% ispitanika ubeđeno je da će im vakcina promeniti DNK.
Svega 0,83% nada se da će im DNK ostati u obliku i na nivou koji su im obezbedili njihovi stari, dok je 2,17% anketiranih sa neskrivenim prezirom odbilo da se uopšte izjasni o vakcinaciji. Kad bi se pamet na pijaci kupovala, svako bi opet kupio svoju, veli poslovica drevnog Istoka, gde je stvorena “Hiljadu i jedna noć”: kad bi se DNK prodavala na pijaci, ili online, svak bi opet kupio svoju. Nikome nije prošlo kroz glavu da bi izmenjeni DNK (neka skraćenica bude u muškom rodu, iako je reč o kiselini) mogao biti bolji od prethodnog, da bi neke nepoželjne osobine mogle biti suzbijene, ili ukinute, a da bi se mogla pojaviti nova svojstva koja bi radovala i novog čoveka i njegovu svojtu, a zašto ne i širu zajednicu.
Ako bi moćnici da stanovništvo ove planete svedu na onoliko stanovnika koliko njihovim bolesnim zamislima odgovara, i ako su zaista radi da preživele stave pod daljinsku kontrolu ubacujući im čipove i menjajući im DNK, ja ću da se vakcinišem.
Znam da bi i sama vakcina mogla da mi dođe glave: stvorena u laboratorijama zemalja koje su nas bombardovale i koje su malo je reći priznale Kosovo, zašto vakcina za naše govorno područje ne bi bilo gora nego za one koje se velikim silama ulizuju?! Ali, prevladao sam brzo tu malu krizu – vakcinisaću se! Prijavio se ja među prvima, moji su me prijatno iznenadili prihvativši isprve da me daju u dom, kad se vakcinišeš uvek možeš da se vratiš kući, odlazak u dom nije put bez povratka, uglavnom, vakcinišem se ja i – čekam.
Gledam “Utisak nedelje” i poželim, prvi put, da se javim, opa, oholost koja me je držala podalje od svih kontakt progama oslabila je, ili je iščezla, pozovem studio, kažem lično ime i da zovem iz Uralske ulice, mislio sam da ću imati tremu kad me budu slušale hiljade ljudi, ali me je prožimalo radosno nestrpljenje; nisam hteo da unapred smislim ili da čak zapišem šta ću reći, što znači da i moja preterana predostrožnost, iza koje je stajala teška taština i žalosni strah da se ne osramotim nije više u mojoj DNK, začuje se službeni, rutinirani glas voditeljke: “Dobro veče, šta je vaš najjači utisak?…” – “Znate šta, ja i ne gledam ovu vašu emisiju, utišao sam ton i prepisao vaš broj, ne dajem pet para na to što radite, zovem da kažem da je Aleksandar Vučić najbolji predsednik kojeg je Srbija ikada imala, i da je najveći vladar kojeg će ikad imati…” – “Dobro, to je lepo, ali šta je vaš najjači utisak?” – To je moj najjači utisak, to je utisak mog života…” – “Dobro, hvala vam, lakunoć”.
Ne smeta mi podrugljivost u glasu sagovornice, a pre vakcine sam joj zamerao kad nekog iseče usred njegovog doduše preopširnog blebetanja, poboljšana DNK drži me iznad situacije, ono što bi nekadašnjem, sujetnom meni bilo neprijatno, sad mi prija, rekao sam svoje, i gle, dobro beše veoma!
