ENJavnost i dalje čeka na otkrivanje ubica novinara Slavka Ćuruvije iz 1999., Milana Pantića iz 2001. i razjašnjenje smrti novinarke Duge Dade Vujasinović, od pre 13 godina. Takva činjenica je obeshrabrujući znak u pogledu razvoja vladavine prava ocenjuju posmatrači.
Nakon što policijska istraga ni posle šest meseci od bombaškog napada na novinara nedeljnika Vreme Dejana Anastasijevića nije pokazala rezultate Anastasijević je u svom listu u tekstu „Ko mi je stavio bombe pod prozor“ napisao da ima indicije i pouzdana saznanja da je njegovo ime na spisku potencijalnih haških svedoka koje bi trebalo eliminisati ili zaplašiti i da je taj spisak sa osam imena u Srbiju iz Haga poslao Vojislav Šešelj. Onda je ministar policije Dragan Jocić preko medija pozvao Anastasijevića da ta saznanja prenese i policiji. Anastasijević za naš program kaže da je sve to već prethodno ispričao polciji:
„Na žalost ne čini mi se da država ima ozbiljne namere u celoj toj priči. Naime, tačno je da neke stvari nisam mogao da objavim u tekstu u Vremenu, ali to nisu stvari koje sam do sada sakrivao od policije. Policija je davno obaveštena o svim mojim saznanjima – ministar Jocić me je pozvao da uradim nešto što sam već ranije uradio. Pretpostavljam da je pažljivo pročitao tekst u Vremenu gde i piše da sam od početka policiji ispričao sve što sam znao ali da oni nisu reagovali. Ukazao sam na jednu osobu, to sam uradio još pre nekoliko meseci u policiji, koja je po mojim saznanjima bila organizator napada na mene – to je osoba koja je svojevremeno bila bliska sa Vojislavom Šešeljom i sa podebljim kriminalnim dosijeom.“
Pokušaj ubistva Anastasijevića je samo poslednji u nizu primera nerazjašnjenih napada na novinare. Policija i tužilaštvo su više puta obećavali da su vlo blizu otkrivanju svih činjenica vezanih za ubistvo Slavka Ćuruvije iz 1999. što ni do danas nije učinjeno. Ne zna se ni ko je ubio novinara Milana Pantića 2001. a smrt novinarke Duge, Dade Vujasinović nije razjašnjena ni posle 13 godina jer mnogu sumnjaju, zbog njenih ratnih izveštaja, kojima se mnogima zamerila, u zvaničnu verziju da se ubila pucanjem u grudi iz lovačke puške. Ðorđe Vlajić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije nije ubeđen da je nemoguće rasvetlititi ubistva novinara Čuruvije i Pantića i pronaći one koji su na prozor Anastasijevićevog stana postavili bombe:
„Mislim da je reč o nečem drugom, da postoje različiti interesi koji zadržavaju istragu. Čuli smo nekoliko najava da istraga napreduje, da se istražuje, ali se bojim da ne postoji dobra volja. Ne mogu da verujem da je ovdašnja policija toliko nesposobna da ne može da pronađe počinioca.“
Napad na novinara je i napad na slobodu štampe i neotkrivanjem, odnosno neispunjavanjem svoje obaveze zaštite novinara, a zatim i neprocesuiranjem tih napada, država krši osnovna ljudska prava – slobodu izražavanja i slobodu štampe, kaže za naš program Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija:
„To je dosta obeshrabrujući znak uzimajući u obzir ono što nam se dešavalo u proteklih 15-20 godina, da u našoj zemlji institucije demokratske kontrole vlasti nisu do kraja izgrađene, da demokratija i vladavina prava nisu tako stabilne. Mi možemo da kažemo da je dalje tolerisanje takvih strašnih ataka na slobodu štampe i na integritet novinara nešto što je apsolutno nedopustivo i obeshrabrujuće, nešto što uliva zebnju u pogledu daljeg razvoja te iste demokratije i vladavine prava.“
Ljudmila Cvetković
.
