EN
Slovenija je prošle godine pala za četiri mesta na indeksu slobode medija nevladine organizacije Reporteri bez granica. „Poznati političari nastavljaju s napadima na medije. Pokušavaju dai ih zastraše sudskim tužbama i često nasilnim verbalnim napadima“, kaže se u izveštaju.
„Ovaj je trend ojačao otkako je Janez Janša, čelnik ekstremno desničarske stranke SDS, postao premijer u martu 2020. „
Na leto Slovenija preuzima rotirajuće predsedavanje Savetom EU i sve jer veći strah od političke sramote. U februaru je Janša javno opomenut zbog ispada naspram jednog novinaru u Briselu.
Novinari pod brutalnim pritiskom
Sve je započelo Janšinim tvitom u proleće 2016. kaže Mojca Pasek, dugogodišnja urednica TV Slovenije. „Na Fejsbuku je jedan bordel je ponudio dve prostitutke, Evgeniju C. i Mojcu Ps. Jednu za 30 evra, drugu za 35“, napisao je političar.
Povod je bilo kritično izveštavanje dve novinarke o desno ekstremističkim aktivnostima u Janšinoj stranci SDS. „Nakon ovog tvita sve je eksplodiralo u Sloveniji, bilo je to kao signal za početak serije uvreda i ličnih napade na novinare“, priseća se Mojsa Pasek.
Dvije žene su otišle na sud, ali su izgubile u žalbenom postupku. Sudije su zaključili da je izjava pokrivena slobodom izražavanja, koja za političare važi u većoj meri nego za obične ljude. Predsedavajući sudija je poznat kao Janšin pristalica.
Nije lako nositi se sa stalnim pritiskom, kaže Mojca Pasek. „Prvo postanete malo depresivni, a zatim patite od brutalne klime koja vlada.“
Ali ona je istrajna i želi nastaviti svoju novinarsku misiju pokazivanja javnosti istine o vladi.
Novinska agencija u nišanu
Ova novinarka stoga i dalje ne beži od delikatnog zadatka izveštavanja o situaciji sa novinskom agencijom „sta“. Posmatrači u Ljubljani potvrđuju da je ona vrlo ugledna, profesionalna i nepristrana. Vlada je, međutim, obustavila finansiranje i opravdava tu meru obvezama izveštavanja, koje „sta“ navodno nije ispunila.
Direktor agencije Bojan Veselinović mesecima se bori da isplati plate zaposlenima i smatra da se tu radi o političkoj borbi:
„Prošlog proleća agencija je optužena za objavljivanje lažnih vesti. U oktobru su napadi postali još žešći i označeni smo kao „nacionalna sramota“ (…) Četiri meseca nismo dobili ni evro. Mislim da je Vlada spremna da učini sve kako bi nas stavila pod svoju političku kontrolu“.
I Veselinović je izložen stalnim napadima i pretnjama. Dok on pred kamerama televizije i DW-a brani svoje delovanje, poverenica EU Jilva Johanson je u poseti ministru unutrašnjih poslova u Ljubljani. „
Sloboda i pluralizam medija su srž demokratije“, naglasila je Johanson na konferenciji za novinare.
Na to joj je ministar Ales Hojs uzvratio da je „sloboda medija u Sloveniji apsolutna“, i istovremeno je obećao da će ponovno pokrenuti finansiranje novinske agencije.
EU ima problem
„Neki naši političari su bestidni i agresivni i ne pridržavaju se evropskih standarda“, kaže medijski analitičar Marko Milosavljević sa univerziteta u Ljubljani.
On smatra da je ozbiljan problem za EU kada se ne poštuju demokratska pravila, kada vodeći političari koriste ili podržavaju seksističke napade, rasizam i govor mržnje. „To vidimo u Sloveniji, Mađarskoj, Poljskoj, Srbiji i drugim zemljama“.
Viktora Orbana, Janeza Janšu i druge smatra „destruktivnim snagama koje gledaju dokle mogu ići“. Njihova se ideologija kosi s vrijednostima EU. Budući da im nije odaslana jasna poruka protiv te neprihvatljive politike i nisu sankcionisani, oni se ne zaustavljaju. „Oni su spremni ići sve dalje. Pokušavaju da unište sve što smo postigli u Evropi u proteklih 75 godina“.
Marko Milosavljević smatra da bi EU definitivno morala nešto da poduzme u vezi s tim, inače bi, poput Lige nacija pre Drugog svetskog rata, mogla pasti u beznačajnost.
„Evropske institucije, ali i ostale vlade, moraju se protiv toga boriti što je strože moguće“, upozorava ovaj medijski analitičar. „Slovenija je demokratska zemlja i mi smo ranije imali visoki nivo političke rasprave. Nadamo se da ćemo moći da se vratimo na ovu tačku – i uz međunarodnu pomoć“.
Nemoćna poverenica EU
Nadležna za slobodu medija u Briselu je Vera Jourova. U intervjuu za DW, međutim, ona priznaje da ne postoji evropsko zakonodavstvo koje bi efikasno moglo zaštititi medije. „Ja se nalazim u vakuumu u kojem nije lako odlučno delovati“.
Novi mehanizam vladavine prava, prema kojem se nekoj državi članici može uskratiti novac iz fondova EU, tu malo pomaže. Potrebni bi bilo dokazati da postoji veza između kršenja slobode medija i konkretnih fondova o kojima je reč – a to je u stvarnosti teško izvodljivo.
Zbog toga Jourova traži veća ovlašćenja: „Nikada nije bilo situacije u kojoj sam bio toliko uverena da su nam potrebni novi instrumenti i pravila jer se situacija u medijima sve više pogoršava“, kaže Jourova.
Ona je najavila novi zakon o slobodi medija za narednu godinu. Ali ako se u obzir uzme da usvajanje takvih kontroverznih zakona u EU obično traje godinama, zakon bi mogao doći prekasno.
Prekasno za Mađarsku, gde je 90 posto medija već pod državnom kontrolom; za Poljsku, gde se nezavisne novine i televizijske i radio stanice bore za opstanak; i za Sloveniju, gde Vlada na sve načine pokušava da ućutka slobodne medije.
