ENRaseljeni su s nepoverenjem reagovali na izjave šefa UNMIK-a, koji ih je pozvao da se vrate u svoje domove i da ne veruju mnogo srpskim medijima. „Dozvolite mi da kažem vrlo jasno i određeno da ono što vi čujete u srpskim medijima vrlo često nije uopšte tačno. U utorak smo imali slučaj da su vlasti i mediji u Srbiji naveliko pričali o prebijanju jednog starijeg bračnog para u Crkolezu“.
„Bilo je tvrdnji da je reč o etnički motivisanom zločinu, u kome su učestvovali Albanci. Mogu da vam kažem da to nije istina. Ono što se tamo desilo mnogo je bliže vašima“, rekao je Jesen-Petersen, na šta su prisutni vrlo burno reagovali.
Jesen-Petersen je, povodom incidenta u selu Crkolez, pozvao vlasti u Beogradu da ne daju nikakve izjave o bezbednosnim prilikama na Kosovu, jer je istraga još u toku. „Prema svim rezultatima istrage i svemu što imamo do sada, nema nikakvih dokaza koji bi ukazivali da Albanci imaju bilo kakve veze sa tim slučajem. Istraga je u toku“, rekao je on.
Ovaj primer je Soren Jesen-Petersen ponovio i na konferenciji za novinare, a potpredsednik Koordinacionog centra, Mića Marković, je prokomentarisao rečenicu da zvanične vlasti u Beogradu često dezinformišu javnost: „Imam objašnjenje da je čovek u tom momentu bio isprovociran, iznerviran reakcijama i da je zato tako reagovao“.
Član Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju zadužen za povratak raseljenih Vladimir Cucić nije se složio sa ocenom bezbednosnog stanja koju je izneo Jesen-Petersen, kao ni sa njegovom izjavom u vezi sa napadom na Vučiće. „Slažem se da ne treba prejudicirati rezultate istrage u Crkolezu, ali podatke i pretpostavke oko tog slučaja izneli su mediji, a ne Vlada Srbije“, rekao je Cucić.
„Neodgovornost medija je postojala i kada je štampa na albanskom jeziku na Kosovu i Metohiji nekorektnim izveštavanjem bukvalno izazvala nasilje 17. marta 2004. godine“, kazao je on u bujanovačkom Pres-centru, gde je Jesen-Petersen održao konferenciju za novinare. Nakon ovoga, šef UNMIK-a se sastao sa predsednikom SO Bujanovac, Nagipom Arifijem.
Pitanje povratka raseljenih osoba je najvažniji problem Kosova, koji zajedno moraju rešavati UNMIK, međunarodna zajednica i Vlada Srbije, ocenio je šef Misije UN-a na Kosovu Soren Jesen-Petersen na završetku posete Bujanovcu.
„Neke raseljene osobe su bile veoma gnevne i ja ih razumem, jer je sramota svih nas da se ni posle šest godina od završetka sukoba još nisu vratili svojim kućama i da žive u takvim uslovima“, rekao je Jesen-Petersen. Administrator Kosova je najavio da će se UNMIK sa jednakom pažnjom baviti rešavanjem pitanja koja se najviše tiču povratnika – imovinskih problema i bezbednosti.
Jesen-Petersen je potvrdio da na Kosovu ima raseljenih Albanaca koji su 1999. godine napustili opštine Preševo i Bujanovac. „Ima raseljenih Albanaca, manji broj živi u nekoliko kolektivnih centara, dok je većina smeštena kod prijatelja“, rekao je šef UNMIK-a, ali nije precizirao njihov broj niti gde se ti kolektivni centri nalaze. Cucić je rekao da njemu nije poznato da na Kosovu postoje ikakvi izbeglički kampovi za raseljene Albance iz Bujanovca i Preševa.
