Viši sud u Požarevcu je 24. marta doneo delimičnu presudu kojom se utvrđuje da je Nenadić od juna 2018. godine do podnošenja tužbe „pretrpeo zlostavljanje na radu od strane poslodavca“ i zabranio preduzimanje ili ponavljanje ovih radnji. Presudom se nalaže i otklanjanje posledica zlostavljanja, kao i da JKP „Vodovod i kanalizacija“ o svom trošku objavi presudu u dnevnom listu „Politika“.
Sud se nije izjasnio o delu tužbe u kojem je Nenadić tražio naknadu štete od ukupno 18 miliona dinara, te će o tome postupak nastaviti i doneti konačnu presudu. Delimičnom presudom sud inače odlučuje kada pojedini delovi tužbe postanu „zreli“ za odlučivanje i ona predstavlja samostalnu presudu koja je izvršiva i protiv koje je moguće uložiti žalbu.
Nenadić je u postupku pred Višim sudom dokazao da je na radnom mestu glavnog inženjera za mašinsko održavanje nakon izvršenog uzbunjivanja pretrpeo odmazdu, prvo vođenjem disciplinskih postupaka koji nikada nisu okončani, a potom davanjem otkaza koji je poništen kao nezakonit i raspoređivanjem na neadekvatno radno mesto i uskraćivanjem osnovnih uslova i sredstava za rad.
Prema navodima iz tužbe, Nenadićev hod po mukama je započeo kada je kao glavni inženjer za mašinsko održavanje upoznao javnost da njegova firma ne samo da nestručno izvodi radove na vodovodnoj mreži u Požarevcu, već i da koristi kancerogeni lepak i time ugrožava zdravlje građana. Na Nenadićevo uzbunjivanje rukovodstvo „Vodovoda i kanalizacije“ je odgovorilo odmazdom. Prvo su krenule pretnje, zatim serija disciplinskih postupaka bez epiloga, da bi se završilo rešenjem o otkazu ugovora o radu kojim je Nenadić proglašen tehnološkim viškom.
Posle privremene mere Višeg suda u Požarevcu Nenadić je vraćen na posao, a u postupcima za zaštitu uzbunjivača pred Osnovnim sudom u Požarevcu i, po žalbi, pred Apelacionim sudom u Kragujevcu njegov status u firmi postao je i pravosnažan. Tada je postalo nesporno da je Nenadić otkaz dobio zbog uzbunjivanja, a ne zbog nove sistematizacije u preduzeću, što su tvrdili rukovodioci u JKP.
Praksa odmazde na radnom mestu prema Nenadiću je međutim nastavljena, pa je bio prinuđen da pokrene i postupak za zaštitu zbog mobinga.
Sud je delimičnoj presudu za mobing istakao da je za postojanje ovog dela „neophodno da su ispunjena kumulativno dva uslova i to: ponavljanje i umišljaj, čime se štite tri zaštićena dobra: ličnost žrtve, radno okruženje, koje mora biti u skladu sa zakonskim i etičkim pravilima, i uslovi rada, koji se ne mogu pogoršati selektivno i ciljano radi dovođenja zaposlenog u teži položaj“.
Imajući to u vidu, Viši sud u Požarevcu je zaključio da je Darko Nenadić pretrpeo zlostavljanje na radu radnjama i ponašanjem neposrednih rukovodilaca. Poslodavac ima pravo da se žali na ovu odluku suda.