EN
Lica ista, zahtevi slični, pregovori već viđeni, a nova tek po neka ideja. Ovog puta u fokusu opozicije – kako doći do slobodnijih medija.
„Naš zahtev je da se dodeli i ta još jedna slobodna frekvencija koja postoji televiziji koja bi se profesionalno bavila svojim radom“, kaže predsednik SSP Dragan Đilas.
Profesionalno novinarstvo i predlog opozicije zainteresovao je i predsednika republike, koji tvrdi – niti je ideja ozbiljna, niti opozicija brine za slobodu medija u Srbiji, već za svoj tajkunski interes.
„Daj mi da osim kabla imam i nacionalnu frekvenciju, onda to vredi puta tri, puta četiri više, eto nama više para na računima od Mauricijusa do Hongkonga, i to je to“, kaže predsednik Vučić.
Razmišljao je predsednik o predlogu opozicije dodatno, pa je detaljniju analizu izneo dva dana kasnije tokom obilaska punktova za vakcinaciju. Odluku o dodeljivanju frekvencije neće kao nekad donositi političari i tajkuni već struka, poručuje predsednik.
„Hvala im što su rekli da su tajkuni podržavali tajkune, tad su im Željko Mitrović i Peconi bili divni. Danas im izgleda nisu toliko divni. Pa su pravili marifetluke kako će sa Grkom da se dogovore da on preuzme, a da oni kontrolišu sekunde, medije, informativu, i tako dalje“, kaže Vučić.
Iz igre je jedino ispao strani vlasnik – grčka Antena grupa. Umesto Grka mesto pored Mitrovića i Rankovića zauzeo je Srđan Milovanović, vlasnik kompanije – kablovskog operatera Kopernikus, koji ju je prodao državnom Telekomu, a zatim kupio Prvu i B92. Tako su vlasnici svih televizija sa nacionalnom pokrivenošću, njih četiri, postali domaći biznismeni bliski Srpskoj naprednoj stranci.
Peta frekvencija pripadala je nekada televiziji Avala, koja je zbog dugovanja prema državi izgubila pravo da emituje program 2012. godine.
Od tada jedno mesto ostalo je upražnjeno, ali ovo nije momenat da se ono popunjava, smatra bivši profesor Fakulteta političkih nauka i podseća da odluku o dodeli slobodne frekvencije donosi Regulatorno telo za elektonske medije.
„Oni koji su izneli takav predlog očekuju od vlasti da izvrši pritiska na REM da REM raspiše konkurs i dodeli frekvenciju i da vlast, takođe, izvrši pritisak na REM da daju nekome ko će to profesionalno da radi. Da li možemo da očekujemo od vlasti da izvrši takav pritisak i da li uopšte smemo da očekujemo od vlasti da vrši pritisak na nezavisno regulatorno telo“, kaže Rade Veljanovski.
Regulatorno telo u trenutnom sastavu nema kredibilitet da o tome odlučuje, poručuje nekadašnji član REM Slobodan Cvejić i podseća da postoje dva načina da se frekvencija dodeli – putem regularnog konkursa na koji bi se prijavili zanitereosvani mediji ili kao deo političkog dogovora kada bi frekvenciju dobila tačno određena televizija.
„Ja ne verujem da bi bilo ko na strani demokratske opozicije bi pristao da se donese takva odluka. U situaciji kad se borite da s edmeorkatituje drustov, profesionalizuju insitucije, jedna takav potez govori upravo suprotno. Efektan način koji bi bio zakonit jeste da se oduzmu frekvencije svim komercijalnim stanicama jer ne ispunjavaju uslove, što je jasno“, kaže Cvejić.
Da nacionalne komercijalne televizije ne ispunjavaju standarde koje propisuje zakon piše i u izveštajima REM, ali to telo do sada nije pokrenulo postupak za oduzimanje frekvencije bilo kojoj od njih. Ipak, 2022. ističe period od osam godina na koliko se frekvencija dobija, a REM je tada u obavezi da raspiše konkurs za dodelu novih.
